Одржана последња јавна расправа о предлогу "Стратегије развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027”


Датум: 28.09.2017.

У пуној сали Народне библиотеке Србије данас је одржана последња јавна расправа о предлогу "Стратегије развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027” упркос покушају представника Независне културне сцене Србије (НКСС) да направе јефтини политикантски инцидент.

Представници НКСС-а су пред излазак министра културе и информисања Владана Вукосављевића позвали културне раднике на бојкот тог текста, поделили су памфлет са образложењем својих ставова, али је ипак један део окупљених око те асоцијације остао и пристојно учествовао у расправи.

Процес усвајања Стратегије ће бити настављен, а како је прецизирао министар Вукосављевић, финални документ би, уз усвајање одређених сугестија, требао да буде готов половином октобра месеца.

По његовим речима ово је први пут у историји да Србија има документ који треба да определи главне путеве развоја културне политике и да стратегија сама по себи неће дати резултате, али ће бити знак темељног опредељења друштва у датом тренутку.

У уводном делу нацрта се налазе начелна питања која до сада нису била решавана нити дефинисана, предмети посматрања ситуација и планови и пројекције за будућност.

“Било је неопходно да се методолошки приступи култури као свеукупном изразу људског и друштвеног постојања па отуда већи обим нацрта ове Стратегије”, рекао је Вукосављевић.

Он је подсетио да се две начелне ствари налазе у уводу Стратегије, а то су дефиниције српског културног језгра, што је уједно и први покушај да се домаћа култура дефинише, и српског културног простора.

По његовој оцени оно најбитније што се налази у овом тексту је покушај да се држава Србија определи да почне са већим издвајањима за културу.

“Наша издвајања за културу су мала, али кроз овај стратешки документ предложили смо да повећања из буџета буду већа, стабилна, одређена, јасна и стимулативна”, напоменуо је.

 

Такође, у Стратегији је обједињен скуп закона и прописа који би омогућили бољи и чвршћи културни живот, побројане су посебне области у култури и предложени правци њиховог развоја.

“Наглашени су и капитални инвестициони пројекти за које сматрамо да би у наредних 10 година морали да буду довршени”, нагласио је министар и подсетио да ће неки од њих бити завршени за краће од месец дана, а то је отварање Музеја савремене уметности 20. октобра, док ће Народни музеј у Београду своја врата отворити у јуну следеће године.

“Без обзира ко буде на власти до тада, стратешки документ овог типа би требало да представља опште друштвени консензус око оних питања која су неспорна међу посленицима културе”, истакао је министар Вукосављевић.

Рекао је да је до сада на имејл адресу Министарства стигло пуно ставова, мишљења и предлога и захвалио се на критикама и примедбама које су упућене. Министар је истакао да су оне већ узете у обзир, али и да ће на њих додатно бити усмерена пажња након окончања јавне расправе.

Поред Вукосављевића уводне говоре одржали су управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић, директор Завода за проучавање културног развитка Вук Вукићевић, професор Филолошког факултета у Београду Вељко Брборић, професор Факултета ликовних уметности Никола Шуица и директор Филмског центра Србије Бобан Јевтић.

На питања учесника јавне расправе одговарали су помоћници министра културе: Александра Фулгоси, Ивана Дедић, Асја Драча Мунтеан, Дејан Масликовић и Оливера Живановић, секретар Министарства Игор Јовичић и саветник Драган Хамовић.

Јавне расправе о предлогу "Стратегије развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027” до сада су одржане у Новом Саду, Суботици, Ужицу, Косовској Митровици, Крагујевцу и Нишу.


Lowest Price Cialis Sold Online Cheap Cialis

Buy Generic CialisErectile Dysfunction Pills

Buy Sildenafil Buy Cialis without prescription Buy Cialis

Cialis Price Order Cialis Order Cialis Generic