Представљени резултати конкурса „Градови у фокусу 2017“

  •  
  •  


Датум: 13.06.2017.

На конкурсу Министартва културе и информисања „Градови у фокусу 2017“ подржано је десет пројеката из исто толико градова и општина, у укупном износу од 140.200.000 динара. Одлуком конкурсне комисије подржани су следећи пројекти: „Да куцнем у дрво“, Бачка Паланка - 32.600.000 динара, „Дијалек(А)т“, Власотинце – 26 милиона динара, „Светлости царског града“, Сремска Митровица – 24 милиона динара, „Сачувајмо културу Шида“, Шид – 19 милиона динара, „Врањском калдрмом“, Врање - 9.900.000 динара, „Трг у фокусу“, Краљево - 7.600.000 динара, „Култура као покретач локалног економског развоја у Белој Паланци“, Бела Паланка - 6.700.000 динара, „Мионица – варош у духу метрополе“, Мионица - 6.700.000 динара, „Морава у срцу Трстеника“, Трстеник - 4.200.000 динара и „Златна долина Хомоља“, Кучево - 3.500.000 динара.

„Овог пута средства су добили и градови са југа Србије. Из различитих разлога -историјских, економских, друштвених, тај део наше земље релативно је сиромашнији у односу на друге делове. То се односи и на област културе и то је обесхрабрујућа чињеница. Ми смо пажљиво разматарали пројекте који су стигли из тог региона и неки од тих пројеката - Власотинца, Врања, Беле Паланке и Кучева налазе се међу добитницима конкурса“, рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић на конференцији за новинаре на којој су представљени резултати конкурса „Градови у фокусу 2017“.

На овогодишњем конкурсу пријављено је 58 пројеката, што је више него двоструко у односу на претходну годину када их је било 28. Пројекти три локалне самоуправе - Крагујевца, Кикинде и Зрењанина нису разматрани, јер су 2016. године већ подржани на истом коннкурсу а суфинансиране пројекте до сада нису завршили. Од преосталих 55 пријава, 31 пријава није испуњавала правно-формалне услове конкурса и оне такође нису разматране.

У шири избор ушло је 13 пројеката, да би, након што су чланови комисије обишли јединице локалне самуправе, утврдили стање на терену и обавили консултације са пројектним тимовима, у ужи избор ушло дванаест пројеката.

„Југ Србије дао је велика имена српске културе, ако је тако било некада зашто не би било и сада. Имали смо прилику да посетимо градове у јужној и источној Србији који имају велики број талентованих људи који се баве културом, као и велики број неискоришћених потенцијала, понекад и због недостатка финансијских средтава“, оценио је Вукосављевић.

Он је нагласио да је министарство које води мимо конкурса „Градови у фокусу“ на корак од решења за помоћ Прокупљу у вези са реконструкцијом Народног музеја Топлице и Народне библиотеке „Раде Драинац“ , док ће путем донација и спонзорстава настојати да обезбеди помоћ у опремању културних центара у Лебану и Бабушници.

„Када је реч о Лебану и Бабушници,  у завршној смо фази преговора са компанијама  које имају изражен концепт друштвено одговорног пословања и имају жељу да помогну“, додао је министар Вукосављевић.

Критеријуми којима се руководила конкурсна комисија били су следећи: 1) усклађеност пројекта са општим интересом у култури и циљевима и приоритетима конкурса; 2) квалитет и садржајна иновативност пројекта; 3) капацитети потребни за реализацију пројекта и то: стручни, односно уметнички капацитети,  неопходни ресурси; 4) финансијски план - разрађеност, усклађеност са планом активности пројекта, економичност и укљученост више извора финансирања; 5) степен утицаја пројекта на квалитет културног живота заједнице.

Што се територијалне заступљености тиче, приметан је нешто мањи одзив локалних самоуправа из источне и југозападне Србије, Министарство културе и информисања у наредном периоду спровешће низ активности како би подстакло градове и општине са овог подручја да масовније учествују на конкурсу „Градови у фокусу“.

Помоћник министра за културно наслеђе Александра Фулгоси истакла је значај који тај конкурс има за културно наслеђе и функционисање система заштите у Србији.

Једна од занимљивости је да је ове године обављено преко 100 косултација с представницима локалних самоуправа, што је три пута више у односу на претходну годину.

„У односу на 2016. годину уочена је већа присутност свести о културолошким специфичностима локалне заједнице, као и јасније препознавање значаја и могућности културе као покретача привредног развоја“, казала је помоћник министра за савремено стваралаштво и креативне индустрије Ивана Дедић. Помак се огледа и у већем степену умрежености свих субјеката на различитим нивоима, те у спремности за иновативне приступе у планирању и креирању нових садржаја и форми.

Ове године знатно је повећан број наменских тимова за планирање и реализацију пројекта, а у највећем броју пријава канцеларије за локални економски развој постале су незаобилазни чинилац. Конкурс је показао да постоји потреба мањих јединица локалне самоуправе за заједничким наступом, тако да ће Министарство културе и информисања у наредној години размотрити ову опцију.

Комисија је констатовала и да је маркетиншки сегмент пројеката још увек на ниском нивоу и да се томе убудуће мора озбиљније приступити. Такође, забрињавајућа је чињеница да локалне самуправе јако мало или уопште међусобно не сарађују однсосно да више сарађују са регионом и остатком света него између себе, а брине и што је у многим градовима и општинама у Србији примећено одсуство сарадње осталих ресора са културом.


Lowest Price Cialis Sold Online Cheap Cialis

Buy Generic CialisErectile Dysfunction Pills

Buy Sildenafil Buy Cialis without prescription Buy Cialis

Cialis Price Order Cialis Order Cialis Generic