У Текелијануму представљен књижевни портрет Милована Данојлића

  •  
  •  


Датум: 19.04.2018.

У сусрет Сајму књига у Будимпешти, на коме је је Србија почасни гост, у свечаној сали Текелијанума представљен је књижевни портрет Милована Данојлића поводом превода његове књиге „Драги мој Петровићу“ на мађарски језик.

О стваралачком опусу овог књижевника говорили су посебни саветник министра културе Драган Хамовић и председник Матице српске Драган Станић (Иван Негришорац).

На почетку вечери Милован Данојловић прочитао је стихове о воћу и поврћу које је стварао када је био дете, као и песму о сусрету Проте Матеје и Саве Текелије.

Драган Хамовић се осврнуо на радњу књиге „Драги мој Петровићу“ у којој повратник из Америке пише пријатењу емигранту који се такође кани и премишља да се врати назад и очекује од Михајла Мајка Путника да му објасни у какву је средину дошао и шта је затекао.

Приметио је да тај сензибилни приповедач, иза којег стоји искуство самог писца, каже да ствари и идеје вреде само кад се међу њима одржава одређена напетост и тај мотив напетости је један од одређујућих лозинки онога што је укупан књижевни и интелектуални приступ Милована Данојлића, сматра Хамовић. „Он је за ових неколико деценија, сваким стихом и прозним ретком одржавао и подржавао напетост да би дошао до ослобађајућих увида“, напоменуо је он.

„Главнину Данојлићеве књижевности одликује поуздано и одговорно руковање језичким средствима. Можда само драма није била предмет његовог ауторског рада, али јесте преводилачког и у рангу је подвига јер препевати Шекспирову ‘Богојављенску ноћ’ је коауторски чин превођења из једне заигране језичке атмосфeре у исту такву атмосферу другог језика“, рекао је Хамовић.

По његовим речима Данојлић се од почетка обрачунава са оним одакле је пошао „бежи јер увек бежати треба“ и то му је један од главних мотива, не само у поезији, него и у  књизи коју апострофира Михајло Мајк Путник у десет писама пријатељу.

„Он је средином шездесетих година написао памфлет против завичаја у којем је навео све могуће негативне разлоге зашто треба побећи, шта треба замерити српском селу и опет након свих тих разога, остало их је довољно га и даље сматра својим и да га на један необичан и дубљи начин воли“, каже Хамовић.

„Широм отворених очију и широм отвореног ума су несумњива обележја  књижевне и интелектуалне позиције Милована Данојлића“, оцењује Хамовић и додаје да они који и даље папагајски јавно понављају причу о нужди српског суочавања са собом или нису читали Данојлића или им је пак свеједно какав напамет научен текст понављају за плате и хонораре издашних фондова.

„У традицији српских писаца је да храбре свој народ у невољама тежећи да дубље разумеју његов положај, али не опраштају ни ситније, ни веће неподопштине и мане. Тако је код Вука Караџића, Проте Матеје Ненадовића, тако је код Стерије. Из такве самосвесне традиције израста и Данојлић који наступа отворено и разумевајуће памети према свему што треба да прође испит критичке провере“, оценио је Хамовић.

Иван Негришорац изразио је велико задовољство што се налази у Текелијануму, месту изузетно значајних дешавања за цео српски народ и за најважније сегменте српске културе. Он је указао да је Матица још од времена када је имала седиште у Пешти и после пресељења у Нови Сад 1864. године, бринула о Текелијином заводу, где су се школовале многе генерације младих људи. 

Негришорац је подсетио да је у свечаној сали Текелијанума било много прослава и других културних дешавања који сведоче о томе како су млади нараштаји осетили шта су специфичности српске културе и српске духовности.

„Ви млади имате исто такво задовољство да пред собом видите једног од савремених писаца са најсвеобухватнијим и најбогатијим опусом у српској књижевности. Ширина тог опуса је импресивна ако се само узму у обзир сви жанрови које негује“, поручио је Негришорац младој публици.

„Чули сте поезију и поезију за децу, а та два сегмента нису строго одвојена. Поред поезије он је развио врло широк опус у прози који иде од есејистичких  расправа у које спадају његове књиге ‘Лирске расправе’, ‘Муке с речима’, ‘Чишћење алата’ које су имале по више издања и на импресиван начин су постављале питања односа према језику, начина на који кроз језик долазимо до ваљане мисли“, рекао је он.

„Као писац за децу написао је једну од капиталних расправа о томе шта је то наивна песма и шта је то песма која чува дечју свест. Писао је и поводом својих превода на српски језик, а када је све те текстове окупио добили смо у књигу ‘Песници’ која сведочи о темама којима се бави”, објаснио је Негришорац.

Подсетио је да нас је Данојлић преводећи упознао са Јосипом Бродским „Станица у пустињи“, открио нам Емила Сиорана „Кратак преглед распадања“, превео је и  Шекспирову „Богојављенску ноћ“ а свој опус заокружио Бодлеровим „Цвећем зла“.

„Његова проза је увек носила траг нечега што бисмо могли назавати укрштањем жанрова и мешањем стилова“, закучио је Негришорац.

 


Lowest Price Cialis Sold Online Cheap Cialis

Buy Generic CialisErectile Dysfunction Pills

Buy Sildenafil Buy Cialis without prescription Buy Cialis

Cialis Price Order Cialis Order Cialis Generic