Дефинисати културно језгро и простор

Датум: 2017-04-22

Када сам позван да у пет тачака побројим оно што видим као основне слабости српске културе, помислио сам да је реч о нецелисходном сажимању. Проблема има далеко више и њихово свођење на било који једноцифрени број не представља ништа друго него тек начињање једне озбиљне теме. Ипак, о култури је боље говорити него ћутати, па и ако се не обухвати све важно у једном осврту, нека одабране теме буду предложак за друга и другачија сагледавања. Ево дакле, једног од бројних могућих виђења.

Кад стратегије развоја нема, вечито се постављају питања који су приоритети, шта су основне вредности које се штите. Како стварати услове за развој културе у динамичном окружењу и у суочавању са сложеним изазовима глобализације и интеркултуралности. Основни задатак сваке културне политике морао би да буде препознавање продуктивног културног језгра, оних темељних димензија националне културе, њихово очување и предавање наредној генерацији, увећано за највреднија достигнућа нашег доба. Око елемената који чине културно језгро српског народа не постоји несумњива сагласност и један од задатака Стратегије развоја културе, коју је Министарство културе и информисања припремило за скору јавну расправу, биће и деликатан и изазован покушај да се ти елементи оцртају.

Осим тога, у стратегији биће означен српски културни простор, односно простор на коме је српски народ током историје оставио несумњиве трагове свога постојања. Културни простор неког народа често се не поклапа с његовим државним простором, већ се простире и загранично и тамо коегзистира с другим културама, углавном уз међусобно прожимање и оплемењивање – осим када  политичко-историјске страсти отму власт од здравог разума и логике културног развоја и самог живота. Верујем да ће дефинисање слојевитог садржаја српског културног језгра и културног простора бити искорак у квалитету и свеобухватности разумевања вредности које морају бити предмет заштите, унапређивања и материјалне подршке.

Посебно се мора водити рачуна и о правима националних мањина на заштиту и неговање својих културних идентитета, не само због међународних норми које на то упућују, већ – што је можда и важније – такође због уверења да развој сваке мањинске културе у једној држави заправо непосредно доприноси и укупном културном развоју. Српска култура, у свом дугом трајању, примала је зрачења и сама је зрачила на друге. У вечној игри културних преноса и размена, на добитку су они народи који највише примају и који издашно дају.

Лајтмотив свих дебата у култури јесте питање финансирања. Култура не почива искључиво на новцу, али је новац један од предуслова за њено програмско и институционално одржање. Србија не може да се подичи издвајањима која данас износе око 0,7 процената из бруто друштвеног производа за културу. Тај проценат нас смешта близу дну лествице, бар међу европским државама. Стратегија развоја културе предвиђа обавезу државе да, у наредних десет година, повећава издвајања из БДП-а за културу по стопи од најмање 0,1 посто годишње. На крају реченог периода, издвајања би требало да порасту на око два процента. Спремност друштва да преузме на себе обавезу постепеног оснажења културног буџета – а то не би смело да буде упитно – представљаће један од најважнијих доказа наше спремности за историјски опстанак и охрабрујући знак укупне моралне виталности. Такође, биће понуђена нова решења за пореске олакшице приватном сектору за улагање у културу – тема о којој се годинама бескрајно много прича, а поражавајуће мало ради.

 

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/379004/Definisati-kulturno-jezgro-i-prostor


Lowest Price Cialis Sold Online Cheap Cialis

Buy Generic CialisErectile Dysfunction Pills

Buy Sildenafil Buy Cialis without prescription Buy Cialis

Cialis Price Order Cialis Order Cialis Generic