Осамдесет година од рођења Бранка Миљковића

Датум: 29.01.2014.

Место: Београд

                                                 Сећање на песника ватре и смрти

                                      Осамдесет година од рођења Бранка Миљковића

Поводом обележавања 80. годишњице рођења једног од најзначајнијих српских песника прошлог века, Бранка Миљковића, Министарство културе и информисања организује окупљање крај гроба творца антологијске песме , „Узалуд је будим“.

На сам дан када је 1934. године у Нишу рођен Бранко Миљковић, 29. јануара у 11 сати крај Бранковог гроба на београдском Новом гробљу (парцела 28, гробница бр. 1 у другом реду), окупиће се представници Министарства културе и информисања, Народне библиотеке Србије, Филолошког факултета у Београду, Института за књижевност и уметност, Института за српски језик САНУ, Библиотеке града Београда, Српске књижевне задруге, Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва, Српског ПЕН центра, Друштва књижевника Војводине, Удружење књижевних преводилаца, као и велики број књижевних стваралаца и поштовалаца дела Бранка Миљковића.

Церемонију одавања почасти предводиће државни секретар у Министарству културе и информисања Дејан Ристић.

 

Бранко Миљковић рођен је у Нишу 29. јануара 1934. године.

Детињство је проводио у периоду Другог светског рата, у породичној кући на периферији Ниша. Одрастање у поробљеном Нишу, у коме је био сведок страхота рата и насиља, највероватније ће касније у психолошком смислу бити зачеткик тема о смрти у његовој поезији.

Бранко је био ученик гимназије „Стеван Сремац“ у Нишу, где је његов песнички дар откривен у школском књижевном друштву „Његош“. Прву песму објавио је 1952. у београдском листу „Записи“. Имао је тада осамнаест година. У Нишу, песме објављује у „Службеном гласнику“, „Гласу омладине“, „Нашем путу“, „Гледиштима“ ...

Године 1953. из Ниша је отишао у Београд на студије филозофије и на Филозофском факултету дипломирао је 1957. Још као студент (1956) припадао је групи неосимболиста који су настојали да у поезији синтетизују песничко искуство симболиста и надреалиста.

Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо 1955. у часопису „Дело“, и тиме му отвара врата осталих издавача и странице бројних часописа. Убрзо потом следи његова прва збирка песама „Узалуд је будим“ 1956, којом постиже успех код публике и критичара, а потом и збирке песама: „Смрћу против смрти“ (заједно са Блажом Шћепановићем, 1959), „Порекло наде“ (1960), „Ватра и ништа“ (1960), „Крв која светли“ (1961)...

Књижевна критика га је врло брзо, без обзира на његову младост, сврстала у сам врх српске поезије.

Његове ране песме показују утицај француских симболиста Валерија и Малармеа, као и Хераклитове филозофије. Најзначајнија је његова збирка „Ватра и ништа“ у чијој се основи, поред античких, налазе национални митови и легенде које је он уткао у сопствену поетику, посебно у циклусу „Утва златокрила“.

Бранко Миљковић трагично је окончао живот 12. фебруара 1961. године у Загребу.


Lowest Price Cialis Sold Online Cheap Cialis

Buy Generic CialisErectile Dysfunction Pills

Buy Sildenafil Buy Cialis without prescription Buy Cialis

Cialis Price Order Cialis Order Cialis Generic