Održan treći Beogradski kontrapunkt

  •  
  •  


Datum: 18.06.2019.

Održan je treći po redu „Beogradski kontrapunkt“ u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije kao pokretača i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka kao realizatora.

„Beograd je mesto dodira bar dve ili tri tektonske ploče kulture, mesto dodira najmanje dve velike monoteističke civilizacije sa njihovim derivatima, Beograd je mesto istorijskih i političkih sukoba tokom vekova, ali je i mesto na kome su različite kulture preko buke istorije pružale ruke jedna drugoj. Zato je Beograd simbolički značajno mesto za skupove pod ovakvim nazivom 'Kontrapunkt'“, rekao je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević na početku okruglog stola sa temom „Umetnost u vremenima krize i ratova: pogled iz današnjice“.

Ministar je istakao da se kroz razgovore o kulturi i istoriji dolazi do sličnih zaključaka, da iako postoje različitosti među narodima, one u svojoj osnovi imaju veliki potencijal za razumevanje i prevazilaženje.

„Kultura je mesto gde se civilizacije, društva, narodi i pojedinci sreću i razumeju. Kada se takav susret dogodi, onda se stvaraju uslovi da se odgonetne velika misterija istorije: kako to da tokom hiljada godina nismo shvatili da smo svi jedno, da nas veže ista sudbina, da su sukobi koji potiču iz nerazumevanja, drugačijih običaja, shvatanja - iluzija. Stvarnost počiva na drugim temeljima, a do njih se može doći razumevanjem tradicije“, naveo je Vukosavljević.

Tema odnosa kulture i umetnosti u teškim vremenima sukoba ove godine je okupila goste iz Kine, Rusije, Irana i prepunu salu Jugoslovenske kinoteke. Učesnici u razgovoru su bili: Habib Ahmadzade, jedan od vodećih iranskih proznih pisaca, reditelj i scenarista igranih i dokumentarnih filmova, profesor Univerziteta umetnosti u Teheranu i učesnik iransko-iračkog rata, Muharem Bazdulj, prozni pisac, pesnik, prevodilac, novinar i publicista, Slobodan Despot, prozni pisac, izdavač, publicista, prevodilac i fotograf, urednik u švajcarskoj izdavačkoj kući „L'Age d'Homme“, DŽang Đićijang, kineski dramski pisac, rukovodilac Udruženja dramskih pisaca Šandonga, predsednik Akademije umetnosti, direktor Dramskog studija, mentor na Univerizitetu i Univerzitetu umetnosti provincije Šandong i German Sadulajev, jedan od vodećih ruskih proznih pisaca srednje generacije i društveni analitičar, veoma aktivan učesnik društvenog i kulturnog života u Rusiji. 

Moderatori okruglog stola bili su ministar Vladan Vukosavljević i reditelj Emir Kusturica.

„Saki čovek je jedan mali rat“, reči su kojima je Kusturica započeo svoje izlaganje.

Vreme u kom živimo, prema njegovim rečima, karakteriše i to što umetnost mora da bude potresna kako bi izbegla kvalifikaciju da je neubedljiva.

Ratovi su nekad imali početak i kraj, nastavio je reditelj, dok se sada vodi kontinuirani rat. Razlika između ratova nekad i sad velika je.

„Živimo u areni u kojoj rat ne prestaje. Sa čežnjom se zato vraćamo u vreme kada su ratovi bili prostorno i vremenski ograničeni, sada je rat globalni“, istakao je Kusturica.

Kineski pisac DŽang Đićijang setio se veoma popularnih jugoslovenskih filmova „Most“ i „Valter brani Sarajevo“ koji su bili inspiracija Kinezima da razumeju rodoljublje. On je naglasio da se rado odazvao pozivu na Beogradski kontrapunkt jer je tema rata i odnosa umetnosti prema njemu važna. Kina je izrasla iz pepela i kineski narod voli slobodu, istakao je on. Prema njegovim rečima, ne bi se trebalo govoriti o mržnji kada se govori o sukobima, umetnik treba da stvara dela koja će pokrenuti ljude da se odrede prema ratu, dela koja će izražavati žal naroda. Mir je najvažnija tema kojom se treba baviti, istakao je Đićijang.

Habib Ahmadzade rekao je kako je za njega važno iskustvo rata. U ratnim sukobima proveo je osam godina i one su obeležile njegov rad. On je rat povezao sa drugim katastrofama kao što je zemljotres. „Ko može da kaže da je rat dobar?“, pitao je Ahmadzade. Kao i zemljotres, rat ne može to biti, kazao je. Ukazao je na rat kao obavezno prisutan fenomen, ratovi prestanu ali onda ponovo buknu još jači. U umetnosti se stvara imaginarni svet i njega treba pomiriti sa stvarnim, istakao je učesnik u ratu i pisac Habib Ahmadzade.

„Nas ljude neki viši poredak stavio je u sobu s krivim ogledalima, a zadatak umetnosti je da ispravi sliku koju imamo u toj sobi“, pred izlaganje Germana Sadulajeva rekao je ministar Vukosavljević.

Ruski pisac Sadulajev naglasio je kako je on tri puta bio dezerter jer nije želeo da zauzme stranu. Tri puta je vratio pušku i odbio da ratuje. NJegova je majka hrišćanka, a otac musliman i on bi se osećao kao da nekog izdaje ukoliko bi se opredelio. „Sve mora da ima kontrapunkt. U slanom mora da bude malo šećera, malo bibera, takođe. Kultura mora da ima takav kontrapunkt“, istakao je Sadulajev. Da nije tako, prema njegovim rečima, cela bi Evropa bila neukusna. Srbija tako daje poseban dodatak ukusu Evrope. On se zapitao da li imamo izbora i zaključio da izbora nema, ratova je bilo i biće. „Ratovi su realnost“, naglasio je i nastavio: „ A mi smo tu da učimo. Umetnosti preostaje da nas uči iz svega što se dogodilo“, zaključio je.

Slobodan Despot naveo je kako je tema ovogodišnjeg skupa njemu posebno zanimljiva. Do svog prvog romana on nije nikada pisao beletristiku, a onda je želeo iz pozicije čoveka da ispriča priču o Krajini i tako je odlučio da više ne piše eseje o ratu već da o njemu piše kao umetnik, jer je univerzalni govor govor umetnosti, ako nekoga dodirnete u srce, kazao je on. „Zanima me da pričam o čoveku. Umetnost je iznad svega ostalog. Jedini način da budete uvaženi kao pojedinac je kroz umetnost“, zaključio je Despot.

Muharem Bazdulj kazao je da je problem što u ovo vreme ratuju najgori a ne najbolji i što je časnim ljudima jedini izbor dezerterstvo. On je poredio filmove onih koji nisu imali kontakt sa ratnim dramama i onih koji su rat doživeli. „Čovek koji zna šta je nasilje on nasilje ne romantizira, a odgovornost umetnika je da to romantiziranje izbegne“, rekao je Bazdulj.

Ministar Vukosavljević podsetio je na Šostakoviča koji je stvarao za vreme rata i pod takvim okolnostima načinio remek-delo.

„U nemogućim uslovima stvaraju se izvrsna umetnička dela“, rekao je ministar.

Nakon prvog susreta pisaca, moderatora i publike, potpisana je „Beogradska izjava“ od strane učesnika okruglog stola.

„Ako se u nečemu možemo svakako složiti, to je da stvaralaštvo ne trpi nametnute, oktroisane istine i ograničenja, ma odakle oni dolazili. Globalni neurotični i površni stil života, koji se nameće kao jedini moguć i jedini prihvatljiv, pretvara antičku ili prosvetiteljsku viziju potpunog čoveka u jednodimenzionalno biće, a ljudsku zajednicu u biomasu, pogodnu za brzu mentalnu obradu i preradu.

Svetska industrija zabave i antikulture uposlena je u opisanom smeru i nastoji da potpuno prevlada i zavlada. Mimo drugih podela i razlika koje su neizbežne, kultura mora da doprinese višedimenzionalnosti sveta. Treba da pomogne osvešćenju pojedinca klonulog pod epohalnim pritiskom.

Kultura je izraz zapitanosti i odgovornosti. Kultura je svest da svet ne počinje od juče, niti će trajati samo za našeg trajanja. Kultura od razlika pravi bogatstvo kontrapunkta - a ne metež sukoba. Svaki razumevajući razgovor čini korak u smeru takvog osvešćenja. Mi taj mali korak ovde činimo”, napisano je u Izjavi.

„Samo one kulture koje čuvaju svoj identit mogu da budu delovi kulturnog mozaika“, na samom kraju skupa zaključio je Vladan Vukosavljević poredeći veliki kulturni i civilizacijski univerzum sa mozaikom sastavljenim od mnogo hiljada sitnog kamenja koje u rezultatu dobija smisao i čini lepotu umetničkog dela.


Lowest Price Cialis Sold Online Cheap Cialis

Buy Generic CialisErectile Dysfunction Pills

Buy Sildenafil Buy Cialis without prescription Buy Cialis

Cialis Price Order Cialis Order Cialis Generic