Reagovanje ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića na izjave ministarke kulture Hrvatske


Datum: 11.08.2019.

U svom brzom i pomalo brzopletom odgovoru na saopštenje Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, ministarka Obuljen Koržinek povišenim tonom reaguje na jednostavne istorijske činjenice i javnosti nudi svoje, mada pretpostavljam i viđenje zvanične Hrvatske u vezi sa temom.

Sve to začinjava ljupkim predlogom  da se "okrenem činjenicama a ne mitovima".

Izlazeći u susret toj dobronamernoj ideji, podsetiću uvaženu koleginicu na neke činjenice a odmah potom i na mitove.

Činjenice kažu sledeće: Nikola Tesla rođen je 1856. godine u selu Smiljan u Austrijskom carstvu, u okviru područja koje se zvalo "Vojna Krajina" i koje je, skoro isključivo, bilo naseljeno Srbima. Otac mu je bio pravoslavni sveštenik,  a kršten je u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Smiljanu. Dakle, jasno je šta je bio po nacionalnosti.

To ni ministarka Obuljen Koržinek ne osporava i to pohvalno govori o njenoj obaveštenosti o opštepoznatim činjenicama.

Ostaje da vidimo šta ministarka misli kada kaže da se "Hrvatska s poštovanjem seća jednog od SVOJIH najvećih izumitelja". Kako je Srbin, rođen u Austrijskoj carevini, u okviru Vojne krajine, u vremenu kada od države Hrvatske nema ni nagoveštaja, zanimljivim pseudoistorijskim inženjeringom, postao "hrvatski izumitelj"?

Pridev hrvatski, priznajem, neće Srbinu Nikoli Tesli oduzeti ništa od njegove večne slave, ali smatram takvu interpretaciju nelogičnom, istorijski neutemeljenom i u najmanju ruku detinjastom i proizvoljnom.

Država Hrvatska se u međunarodno priznatom kapacitetu, prilično kasno popela na istorijsku scenu i razumem težnju da se u retroaktivnom smislu trudi da popuni razne diskontinuitete, ali verujem da ima dovoljno uglednih Hrvata u istoriji da odgovore na te identitetske potrebe mlade države.

S druge strane, i uz izvesna pojednostavljenja, Hrvatska je u najmanje dva navrata, vrlo neposredno pokazala šta misli i o Nikoli Tesli i o njegovim sunarodnicima.

Da je Tesla posetio svoj zavičaj 1941. godine i da ga je tamo zatekao početak Drugog svetskog rata, sva je prilika da bi bio zaklan i bačen u jamu, kao i brojni pripadnici porodice Tesla i više od 500 žitelja Smiljana.

Da je to preživeo, verovatno je da bi stradao u Jasenovcu, Glini, Jadovnu, na nekom drugom od bezbrojnih stratišta Srba ili bi možda poginuo u borbama protiv hrvatskih ustaša.

Da je imao potomka, i da se taj potomak zatekao u Smiljanu ili u Gospiću 1991. godine, video bi prizore i postupke za koje verujem da ih ministarka zna, pa ih ovde ne bih podrobnije opisivao.

Zato i mislim da pridev "hrvatski" ne ide uz ime Nikole Tesle u istoj rečenici, osim ako nije reč o nekom dečijem kvizu iz popularne geografije.

Poštujem ministarkino pravo da na to gleda drugačije, ali i držim da je važno da definišemo razloge za svoja uverenja.

Što se tiče njene tvrdnje da "Srbija  ne prestaje sa falsifikovanjem istorije..." pripisaću to trenutnom padu koncentracije i neću odgovoriti onako kako to ovaj klevetnički i intelektualno nepošteni stav zaslužuje.

Kada je reč o Ivi Andriću, irelevantno je šta o njegovom osećanju nacionalne i duhovno-intelektualne pripadnosti mislimo uvažena ministarka Obuljen Koržinek i moja malenkost. Upućujem je da se o tome obavesti u mnogobrojnim izjavama samog Andrića i u dokumentima koje je potpisivao veliki srpski i svetski književnik i nobelovac. To je veoma jednostavan intelektualno istraživački poduhvat.

Takođe, kada je reč o Ivi Andriću, ohrabrujem je da razume da nisu svi rimokatolici rođeni na ovim prostorima, istovremeno i Hrvati. Toliko bi već morala da zna ako joj jedini izvor informacija nije isključivo "Hrvatska enciklopedija".

Religija nigde u Evropi nije vododelnica nacija, pa tako ni uverenja ministarke Obuljen Koržinek ne mogu da potru postojanje brojnih uglednih Srba katolika sa ovih prostora. Uzvratiću ministarki istovetnim savetom da se okane mitova i da se upozna sa biografijama i radom Ruđera Boškovića, Ivana Gundulića, Petra Preradovića, Vlahe Bukovca, Ive Vojnovića, Matije Bana, Marka Murata, Valtazara Bogišića, Antuna Matije Reljkovića i mnogih drugih.

Istorija i religija višestruko su složeniji fenomeni od onoga što ministarka Obuljen Koržinek u svom saopštenju nagoveštava da zna.

Konačno, ponovo ističem da autentična hrvatska kultura ima veliki broj značajnih predstavnika, kojima može da se diči i lokalno i globalno. Mitomanija i svojatanje tuđeg nisu pouzdan saveznik ni jednom narodu, pa ni hrvatskom i srpskom.

Po cenu da naša neslaganja po ovim pitanjima ostanu trajna, predlažem  cenjenoj ministarki da zajednički zapazimo brojne mogućnosti za buduću saradnju u oblasti kulture, a da naša različita viđenja u vezi sa temom ove debate, pripišemo složenim istorijskim okolnostima iz prošlosti.

Budućnost je jedini zajednički živi prostor na koji možemo da računamo. Isključivo od nas zavisi šta ćemo od njega da napravimo.

 

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević


Lowest Price Cialis Sold Online Cheap Cialis

Buy Generic CialisErectile Dysfunction Pills

Buy Sildenafil Buy Cialis without prescription Buy Cialis

Cialis Price Order Cialis Order Cialis Generic