Reagovanje na izjavu Jelene Trivan u okviru teksta „Vučić uči na tuđim greškama“ dnevnog lista „Alo“


Datum: 03.12.2017.

Jelena Trivan je, sa odgovorne pozicije direktora „Službenog glasnika“, u intervjuu za list „Alo“ priredila brutalan i krajnje neutemeljen napad na rad Ministarstva kulture i informisanja.

Pitanje novinara se odnosilo na njeno ranije reagovanje na protekli Sajam knjiga u Beogradu. Podsećamo javnost da je gospođa Trivan tada sličnim, dramatizovanim tonom optužila Sajam knjiga za sve loše za šta se ova priredba može optužiti, iako se prethodnih godina dičila sajamskim priznanjima koja su dodeljivana izdanjima državnog izdavača na čijem se čelu trenutno nalazi.

Ovom prilikom, gospođa Trivan, je odmah skrenula fokus na Ministarstvo kulture i informisanja kao na krivca za navodno neprimeren koncept Sajma knjiga, iako zna da je to manifestacija pod okriljem Grada Beograda, a ne Ministarstva. Naročito se nije obazirala na činjenicu da je Sajam knjiga, sa većine nepristrasnih ili dobronamernih strana, oglašavan za centralni kulturni događaj godine, ne samo u Srbiji nego i tzv. regionu. Takav status je proteklih godina, potvrđivan i stalnim rastom posete i broja izlagača, kao i ozbiljno profilisanim pratećim programima na bitne književne i kulturne teme.

Gospođa Trivan, iz njoj znanih razloga i povoda, koristi priliku da sve realne ili preuveličane nedostatke i nevolje naše kulturne i izdavačke scene, taložene u proteklim decenijama krize, prevali na aktuelno Ministarstvo. I za stvari koje su u nadležnosti Ministarstva, a koje prema materijalnim mogućnostima, Ministarstvo pomaže, i za one na koje nema načina da utiče.

Gospođa Trivan, na primer, krajnje nekorektno, pripisuje Ministarstvu na teret kašnjenje isporuka knjiga na prošlom Sajmu u Teheranu, a zna da su za taj posao bili odgovorni Beogradski sajam i Odbor Sajma knjiga, čiji je rad izvan ingerencija Ministarstva.

S druge strane, Ministarstvo je, na ime predstavljanja srpske kulture na sajmovima u Lajpcigu, Pekingu, Moskvi i Frankfurtu, nastupilo s novim osmišljenim konceptom legitimisanja naše zemlje i njene kulture i s vrlo ograničenim sredstvima na raspolaganju postigla takav efekat da su čak pojedini hrvatski listovi priznali da srpski štand izgleda „kao mercedes“.

Lako je postići saglasnost, i sa gospođom Trivan i sa bilo kime, da se nedovoljno i neosmišljeno ulaže u prevođenje srpske književnosti i našu kulturnu afirmaciju u svetu!

Pomenuta nedovoljnost proističe iz inače oskudnog ulaganja u kulturu u našoj zemlji, godinama i decenijama. I na to je Ministarstvo kulture i informisanja više nego dovoljno puta javno ukazivalo, unoseći i u predlog Strategije razvoja kulture zalaganje za osetnije uvećanje državnog kulturnog budžeta, prema merilima Uneska.

Ali, ne može ni da se prenebregne činjenica da se naši savremeni autori prevode u inostranstvu pre svega zahvaljujući dugogodišnjoj potpori konkursa Ministarstva, mada neretko propuste da naglase da je taj izlazak u svet podržan iz budžeta. Kao što je činjenica da, opet zahvaljujući kontinuiranoj finansijskoj podršci Ministarstva, izlazi većina najkvalitetnijih izdanja iz svih kulturnih oblasti (prošle godine je izdvojeno: 9.390.000 dinara), kao i kulturna periodika (9.370.000), ne računajući višemilionske iznose za reprezentativne naučne monografije i druga izdanja iz oblasti kulturnog nasleđa.

Gospođa Trivan prećutkuje i to da je ovogodišnji otkup knjiga za biblioteke u Srbiji protekao bez, doskora redovnih, negativnih komentara po medijima. S razlogom ih nije bilo.

Fond za otkup knjiga bio je znatno uvećan (95 miliona dinara), a uvedena je novina da se trećina fonda namenjuje za otkup naslova za koje petočlana stručna komisija proceni da su vredni za biblioteke. Dve trećine i dalje mogu da biraju biblioteke, a dosad su mogle da biraju po volji, što se nije pokazalo dobrim rešenjem jer se često podilazilo ukusu najšire publike. Takva izmena je predupredila da se među izdanjima koje Ministarstvo kulture daruje bibliotečkoj mreži nađu tzv „treš“ izdanja, a na korist svih kvalitetnih knjiga, među kojima su vidno zastupljeni i naslovi „Službenog glasnika“. A razmišljamo i o daljem povećanju procenta „obaveznog“ komisijskog otkupa, upravo zarad podrške poduhvatima od realnog značaja za kulturu Srbije.

Ministarstvo kulture i informisanja je iznenađeno i razočarano tonom i neodgovornim ocenama koje su, s odgovornog mesta direktora „Službenog glasnika“, neselektivno upućene na njegovu adresu. Tim pre što smo, sa istom kućom, bili u jeku dogovora oko ostvarenja kapitalnog izdavačkog projekta koji bi trebalo da obeleži narednu godinu. Takav manir, neumeren i neusmeren, pokazan u antrfileu razgovora Jelene Trivan u listu „Alo“, ne pristaje oblasti kulture niti kulturnim poslenicima, nego pre podseća na medijski dirigovan politički obračun. A u takvim situacijama činjenice ne vrede mnogo, ali smo ih mi ipak ukratko izneli.


Lowest Price Cialis Sold Online Cheap Cialis

Buy Generic CialisErectile Dysfunction Pills

Buy Sildenafil Buy Cialis without prescription Buy Cialis

Cialis Price Order Cialis Order Cialis Generic