Definisati kulturno jezgro i prostor

Datum: 2017-04-22

Kada sam pozvan da u pet tačaka pobrojim ono što vidim kao osnovne slabosti srpske kulture, pomislio sam da je reč o necelishodnom sažimanju. Problema ima daleko više i njihovo svođenje na bilo koji jednocifreni broj ne predstavlja ništa drugo nego tek načinjanje jedne ozbiljne teme. Ipak, o kulturi je bolje govoriti nego ćutati, pa i ako se ne obuhvati sve važno u jednom osvrtu, neka odabrane teme budu predložak za druga i drugačija sagledavanja. Evo dakle, jednog od brojnih mogućih viđenja.

Kad strategije razvoja nema, večito se postavljaju pitanja koji su prioriteti, šta su osnovne vrednosti koje se štite. Kako stvarati uslove za razvoj kulture u dinamičnom okruženju i u suočavanju sa složenim izazovima globalizacije i interkulturalnosti. Osnovni zadatak svake kulturne politike morao bi da bude prepoznavanje produktivnog kulturnog jezgra, onih temeljnih dimenzija nacionalne kulture, njihovo očuvanje i predavanje narednoj generaciji, uvećano za najvrednija dostignuća našeg doba. Oko elemenata koji čine kulturno jezgro srpskog naroda ne postoji nesumnjiva saglasnost i jedan od zadataka Strategije razvoja kulture, koju je Ministarstvo kulture i informisanja pripremilo za skoru javnu raspravu, biće i delikatan i izazovan pokušaj da se ti elementi ocrtaju.

Osim toga, u strategiji biće označen srpski kulturni prostor, odnosno prostor na kome je srpski narod tokom istorije ostavio nesumnjive tragove svoga postojanja. Kulturni prostor nekog naroda često se ne poklapa s njegovim državnim prostorom, već se prostire i zagranično i tamo koegzistira s drugim kulturama, uglavnom uz međusobno prožimanje i oplemenjivanje – osim kada  političko-istorijske strasti otmu vlast od zdravog razuma i logike kulturnog razvoja i samog života. Verujem da će definisanje slojevitog sadržaja srpskog kulturnog jezgra i kulturnog prostora biti iskorak u kvalitetu i sveobuhvatnosti razumevanja vrednosti koje moraju biti predmet zaštite, unapređivanja i materijalne podrške.

Posebno se mora voditi računa i o pravima nacionalnih manjina na zaštitu i negovanje svojih kulturnih identiteta, ne samo zbog međunarodnih normi koje na to upućuju, već – što je možda i važnije – takođe zbog uverenja da razvoj svake manjinske kulture u jednoj državi zapravo neposredno doprinosi i ukupnom kulturnom razvoju. Srpska kultura, u svom dugom trajanju, primala je zračenja i sama je zračila na druge. U večnoj igri kulturnih prenosa i razmena, na dobitku su oni narodi koji najviše primaju i koji izdašno daju.

Lajtmotiv svih debata u kulturi jeste pitanje finansiranja. Kultura ne počiva isključivo na novcu, ali je novac jedan od preduslova za njeno programsko i institucionalno održanje. Srbija ne može da se podiči izdvajanjima koja danas iznose oko 0,7 procenata iz bruto društvenog proizvoda za kulturu. Taj procenat nas smešta blizu dnu lestvice, bar među evropskim državama. Strategija razvoja kulture predviđa obavezu države da, u narednih deset godina, povećava izdvajanja iz BDP-a za kulturu po stopi od najmanje 0,1 posto godišnje. Na kraju rečenog perioda, izdvajanja bi trebalo da porastu na oko dva procenta. Spremnost društva da preuzme na sebe obavezu postepenog osnaženja kulturnog budžeta – a to ne bi smelo da bude upitno – predstavljaće jedan od najvažnijih dokaza naše spremnosti za istorijski opstanak i ohrabrujući znak ukupne moralne vitalnosti. Takođe, biće ponuđena nova rešenja za poreske olakšice privatnom sektoru za ulaganje u kulturu – tema o kojoj se godinama beskrajno mnogo priča, a poražavajuće malo radi.

 

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/379004/Definisati-kulturno-jezgro-i-prostor


Lowest Price Cialis Sold Online Cheap Cialis

Buy Generic CialisErectile Dysfunction Pills

Buy Sildenafil Buy Cialis without prescription Buy Cialis

Cialis Price Order Cialis Order Cialis Generic