Манастири Србије

Тешко је разумети српски народ ако се не познаје историја његових храмова. Негде стоје ван насеља,  усамљени и сакривени у непроходним шумама и Манастири Србије - Сопоћанина тешко доступним стенама. Негде их на малом простору има у великом броју (Овчарско - Кабларска клисура, Ибарска долина). Турци су их рушили и палили безброј пута, народ их упорно обнављао. Најстарији храмови потичу из XII века, а сачувана је и једна црква из IX века (Петрова црква).

Српски храмови носе са собом причу српског задужбинарства. Најлепше и најстарије храмове подигли су моћни српски владари, а неки од њих су у њима своје последње године провели као монаси. Задужбине су остављали и властела, монаси и обични грађани.  На зидовима српских храмова налазе се најлепши примерци сачуваног средњовековног светског сликарства.

 Српски манастири налазе се на путу Трансроманике који је Савет Европе уврстио у програм „Главни европски путеви културе“. У периоду од XI до XIII века, европска уметност била је инспирисана Римом па је правац по томе добио назив романика. С обзиром да је у средњем веку црква била носилац културе, манастири Србије најочигледније представљају овај правац у архитектури. Истовремено са овим правцем, долази до настанка и процвата српске државе. Градитељи су често долазили из Италије и са Јадранског мора и са собом доносили западне утицаје који су се на овим просторима мешали са утицајима византијске уметности стварајући специфичан стил.