Гојковић на обележавању 122 година рада Етнографског музеја

Отварајући изложбу „Читање боја“, Гојковић је рекла да су обележавање 122 године дуге постојаности музеја и вредна изложба уприличена тим поводом још једна потврда да је ово једна од најважнијих установа културе у нашој земљи.

Подсетила је на то да је иницирајући оснивање музеја, велики српски научник Стојан Новаковић поставио темеље куће која кроз истраживачки рад, сакупљање и документовање материјала верно приказује разноликост културе нашег народа, на свим просторима на којима он живи.

„Временом, Етнографски музеј постао је не само чувар јединствене културне баштине, већ и један од њених симбола. Грађа о којој се музеј стара, односи се на традицију, сећања, обичаје и митове, који су сви заједно темељ националног и културног идентитета. Ово је установа културе која је ту да нас подсети ко смо и ко су нам преци, да нам представи како су они радили и стварали и приближи времена у којима су живели“, додала је министарка.

Истакла је да Етнографски музеј пружа један од најлепших „погледа у прошлост“:

„Он је и аутентични сведок и тумач традиционалне материјалне културе, друштвених односа и породичног живота, обичаја, веровања и народног стваралаштва“, рекла је министарка.

Указујући да су оквиру изложбе представљени предмети из етнографске збирке 19. века, Гојковић је казала да сво богатство и велика разноликост нашег културног наслеђа могу да се сагледају на примеру теме ове изложбе.

„Експонати пред нама потврђују да је текстил и бојење органским бојама, иако можда не увек видљив, и те како значајан елемент нашег културног наслеђа. Додатну вредност изложби даје то што је прва у нашој земљи која уводи технологију посебног посматрања кроз наочаре, пружајући тако посетиоцима јединствен утисак и доживљај“, нагласила је Гојковић.

Истичући да се овом занимљивом поставком на оригиналан начин приказује развојни пут традиционалних начина бојења текстила, Гојковић је указала да и док нас делом снажно враћа у прошлост, изложба уједно скреће пажњу на актуелне теме одрживог развоја те да ауторка изложбе Марина Цветковић својим упечатљивим приступом приближава специфично тумачење света, анализирајући веровања, обичајне праксе, фолклор.

„Утисак је да нас Етнографски музеј и овом поставком подсећа да су култура и свакодневни живот нераскидиво и ванвременски испреплетени и повезани. А да би се култура развијала, неопходно је да има темељ и стабилан ослонац. Етнографски музеј, као истински чувар националног идентитета и традиције, овом изложбом дао је ветар у леђа стварању нове публике. Она је најбољи пример како млађим генерацијама приближити важне теме које нису заступљене у њиховој свакодневици“, нагласила је министарка.

Гојковић је рекла да је неопходно да прво спознамо своје корене, живот и навике наших предака како бисмо  боље упознали и себе и свет у коме живимо и да као народ и држава морамо бити поносни на то колико тога вредног имамо да научимо о себи и чиме све имамо да се похвалимо.

То нам, како је додала, говори ова изложба, као и целокупна делатност Етнографског музеја.

Гојковић је директору Етнографског музеја Марку Крстићу и запосленима честитала Дан Етнографског музеја, као и добитници награде „Боривоје Дробњаковић“ за најбољи студентски завршни рад из области етнологије и антропологије  Анђелки Живојиновић и позвала све присутне да заједно погледају изложбу.

Директор Етнографског музеја Марко Крстић рекао је да је ова установа сада практично на почетку новог пута и новог надахнућа  у коме ће настојати да буде жив, интерактиван, модеран музеј, истовремено и државотворно орјентисан, који има слуха и знања да на најсавременији начин представи зашто је национална етнографија важна у савременом свету и шта нам она говори о нама самима  и као појединцу и као народу.

„Етнографски музеј мора бити ближи народу, ту му је место“, навео је Крстић.