Гојковић на скупу Култура је женског рода: Ове године радимо на Женском музеју и изградњи Галерије Милене Павловић Барили

„Важно је да будемо мало више све заједно на истој страни, јер онда би се наш глас више и боље чуо. Универзална порука је да морамо да схватимо да је за достизање потпуне равноправности са мушким полом једини одговор солидарност међу женама. Када будемо једна другој давале апсолутну подршку, онда ћемо имати тај велики успех коме тежимо“, нагласила је Гојковић.

Гојковић је на скупу у Етнографском музеју, који је окупио директорке установа културе, уметнице, представнице цивилног сектора у циљу разговора о положају жена у области културе, као и у другим сегментима друштва, рекла да су на пољу културе жене победнице, јер више од 60 одсто запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија или Покрајина чине жене, а у мањим, локалним срединама, тај број и већи.

Гојковић је напоменула да је прошле године на овом скупу обећала да ће Србија добити Женски музеј и нагласила да данас може да се похвали да је завршена пројектно-техничка документација и да ће радови ускоро почети.

„Надам се да ћемо ако не следеће, онда за две године сигурно имати кућу женског стваралаштва и позивам вас да већ данас почнете да размишљате чиме ћемо се у женском дому бавити“, рекла је Гојковић.

Гојковић је нагласила и да ће након завршетка идејног решења и пројектно-техничке документације, која се приводи крају, у Пожаревцу започети реконструкција постојећег објекта и доградња новог дела Галерије Милене Павловић Барили, какво стваралаштво „српске Фриде Кало“ заслужује.

„Надам се да ћемо остварити наш сан и у Женском музеју у Вашингтону организовати изложбу Милене Павловић Барили, којом ћемо искористити и модерне трендове и подсетити се на њено највеће стваралаштво настало у Америци“, рекла је Гојковић и подсетила да је прошла година била у знаку обележавања јубилеја, 150 година од рођења Надежде Петровић, велике уметнице и једне од родоначелница родне равноправности у нашој земљи и најавила да ће ова година бити посвећена Милени Павловић Барили.

Говорећи о историјату родне равноправност у Србији, Гојковић је подсетила да обележавамо 8. март сећајући се демонстрација жена у Њујорку 1857, када су раднице изашле на улицу и тражиле бољи положај, а да је у нашој земљи још 1842. године кнез Михаило Обреновић дао дозволу да се отвори женска школа у Србији.

Чланица Управног одбора Народна позоришта, позоришна и филмска продуценткиња Милена Тробозић Гарфилд рекла је да назив скупа „Култура је женског рода“ није случајност, јер култура значи негу, узгајање, одгајање, одржавање, бригу и стварање нових форми и врста у свему, па и у сфери стваралаштва и традиције.

„Код нас и култура јесте женског рода, зато што су на великом броју водећих позиција културних институција успешне жене. И код нас, и у свету, 70% публике у култури, на концертима, у позориштима, међу читаоцима, чине жене. Жене, дакле, и стварају и одржавају културу“, напоменула је Тробозић Гарфилд и додала да, захваљујући свом наслеђу, Србија има више жена на руководећим позицијама у Влади, у деканатима, у култури, у болницама и другим установама и институцијама.

Директорка Музеја наивне и маргиналне уметности Ивана Башичевић Антић је рекла да на пољу културе у Србији на управљачким позицијама видимо доста жена и да је то допринос Министарства културе.

„Важно је да будемо колегијалне, а не супарнице, јер је жена често другој жени била велики непријатељ управо из разлога компетиције која је непотребна. Моја би данашња порука била да се не доводимо у ту ситуацију, већ да помажемо једна другу у циљу стварања најбољих резултата“, рекла је Башичевић Антић.

Директорка Дома Јеврема Грујића Бранка Цонић је нагласила да су истрајност, непоколебљивост и снага жена да се баве својим позивом била несавладива сила која је мењала српско друштво, а која је неисцрпан извор инспирације за све нас данас. Учесницама радног доручка пожелела је да их на путу прати родољубље Милице Стојадиновић Српкиње, топлина Мине Караџић, мудрост Исидоре Скеулић, одважност Драге Јочић, дух Соје Јовановић, храброст Надежде Петровић, оптимизам Бете Вукановић, ширина Маге Магазиновић, космополитизам Милене Павловић Барили и скромност Десанке Масксимовић.

„Останите аутентичне и непоколебљиве у својим настојањима да ширите раскош и богатство женског културног наслеђа, али и савременог стваралаштва. На том историјском путу, подржимо једна другу, оснажимо једна другу и инспиришимо једна другу, јер наша снага је у нашем заједништву, наша величина у нашој упорности, а наша победа у нашој храбрости. Желим нам свима да пламен српске културе ширимо по целом свету, да наша дела путују меридијанима, а ваше блиставе институције наставе да оплемењују и инспиришу целу нацију“, рекла је Цонић.