Селаковић уручио Књижевну награду за животно дело „Десанка Максимовић“ песнику Николи Вујчићу

„Награда која се уручује данас названа је, не само по једној од највећих, већ сигурно највољенијих песникиња српских, Десанки Максимовић. Можда најпознатија песникиња нашега народа, чије стихове као најмањи учимо и памтимо, истовремено је и једна од највећих тајни српске поезије и сваки пут је нова и непоновљива и зачудна када се са њеним стиховима сусретнемо. Зато је и право и праведно да ова књижевна награда понесе њено име, име које у васцелом српском народу значи само једно – поезија“, нагласио је Селаковић.

Министар културе је најавио да ће Матичној библиотеци „Љубомир Ненадовић“ која годинама нема адекватан простор, бити предат некадашњи Дом војске.

„Надам се да ћемо до следећег уручења награде имати сву пројектну документацију за објекат Матичне библиотеке чији је члан била и Десанка Максимовић, а свакако ће се у реализацију тог великог подухвата за најстарију и најважнију културну установу Колубарског округа и града Ваљева кренути уз помоћ Министарства културе“, истакао је Селаковић.

Уручујући награду овогодишњем лауреату, Селаковић се осврнуо на чувене Десанкине речи: „Чудна је ствар душа. Нико не зна где се налази, али сви знају како боли“.

„Поезија је најбољи лек за свачију душу и зато ми је неизмерно драго да се ова награда, по њој названа, већ традиционално додељује, данас 31. пут, нашем истакнутом песнику Николи Вујчићу de facto за животно дело, јер шта је животно дело него допринос култури сопственог народа. Искрено и од срца, поштовани господине Вујчићу, драги имењаче, честитам ову значајну награду, уз наду да ће јасно препознавање вредности уметности и Ваше поезије бити снажан подстицај будућим генерацијама српских песника“, поручио је Никола Селаковић.

Књижевну награду за укупан допринос српској поезији додељује Задужбина „Десанка Максимовић“ коју су, на иницијативу Министарства културе, 1993. године основали Народна библиотека Србије и Град Ваљево.