Селаковић на Министарском састанку Платформи Западног Балкана

Говорећи на тему заштите и промоције материјалног и нематеријалног културног наслеђа као ресурса инклузивног и одрживог развоја, министар је истакао да је важно и питање заштите од намерног уништавања и скрнављења упозоравајући да је, иако Република Србија активно унапређује заштиту културног наслеђа на билатералном плану и сарадњом са међународним организацијама (Унеско, Савет Европе, ИКОМ, ИКОМОС...), културна баштина на Косову и Метохији и даље, у 21. веку, једно од најугроженијих културних добара у Европи и свету.

„Сарадња на међународном плану и у склопу међународних организација не сме бити злоупотребљена за промоцију једнострано проглашене независности тзв. 'Косова', као што ни ова платформа не сме бити злоупотребљена у погледу прејудицирања статуса Косова и Метохије. У интересу мира и стабилности, мора се указати дужно поштовање одговарајућим форматима дијалога и претходно постигнутим договорима“, нагласио је Селаковић.

Министар је подсетио да је од јуна 1999. године  на КиМ  порушено, уништено и спаљено преко 150 православних цркава и манастира, од којих су многи подигнути у XIII и XIV веку, као и 122 српска гробља, да је у марту 2004. за само два дана уништено, спаљено и оштећено 34 цркве и манастира а разрушена 3 гробља.

„Треба знати да су неки од уништених и оштећених православних, средњевековних драгуља, били на списку светског културног наслеђа Унеска. Уништено је и покрадено више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета. Уништено је и оштећено 5.261 надгробних споменика на 256 православних гробља, док на више од 50 гробља не постоји ниједан читав споменик. С друге стране, у северном делу Косовске Митровице, где живе Срби, налази се муслиманско гробље на којем ниједан надгробни споменик није оштећен, као ни на осталим албанским и муслиманским гробљима у српским срединама на КиМ“, прецизирао је Селаковић.

О питању регионалне сарадње, мобилности уметника и професионалаца у култури, министар је рекао да  је слобода кретања универзална вредност и једно од основних људских права и али да је ипак  у нашем региону на најдрастичнији начин ускраћена припадницима српског народа на КиМ.

„У том оквиру, поменућу само један пример, због његове симболике. У мају ове године, спречено је извођење представе „Књига о Милутину“ у продукцији београдског позоришта  'Звездара театар'  забраном преласка позоришној екипи предвођеном реномираним глумцем Ненадом Јездићем, административне линије према Косову и Метохији. Иронично, управо ова представа говори о страдању обичног човека, који тада, као и сада, плаћа цену једностраног насиља, фантизма и прекрајања историје. Ту невољу на својој кожи осећају милиони људи у нашем региону већ вековима. Зато, по свој прилици, није нимало случајно ни то што Приштина управо ову представу забрањује“, нагласио је министар.

Селаковић је поручио да је Србија спремна и отворена за конструктиван дијалог и истинско унапређење мобилности уметника препознајући креативност као изузетно значајан ресурс укупног развоја али да истовремено тражи да се за остварење овог циља створе бар минимални услови, да престане атмосфера прогона и страха у којој живе Срби на Косову и Метохији.