Селаковић обишао радове на Спомен-кући Милеве Марић Ајнштајн

Том приликом министар Селаковић је истакао да је општина Рума пројектом Спомен-куће Милеве Марић Ајнштајн, као припремом за обележавања 150. годишњице њеног рођења показала инвентивност те да је Министарство културе, уз подршку реконструкцији објекта, у сусрет важном јубилеју пре две недеље на аукцији у Лондону откупило и серију писама Милеве и Алберта Ајнштајна као и писмену потврду о њиховом склапању брака што је  укупно 177 аутограмских страница дописивања двоје важних људи.

„Уз реконструкцију Спомен-куће, следи и проучавање како преписке двоје значајних људи тако и значаја Милевине научне мисли на формирање Ајнштајнове научне мисли. На овакав начин, откупом докумената и обновом куће у Руми ми се одужујемо једној великој знаменитој Српкињи, жени која је ишла испред свог времена. Рођена пре 150 година, Милева је студирала физику и математику, била изузетно талентована и оставила једно честито и светло име у нашој прошлости којим се дичимо. Министарство културе ће наставити да подржава општину Рума у оваквим пројектима а уколико буде било потребно и за завршетак Спомен-куће Милеве Марић Ајнштајн“, рекао је Селаковић.

Министар је додао да је Рума једна од општина за пример како се води брига о култури и  како се обогаћује културна сцена.

„Београд је 2027. године  организатор светске специјализоване изложбе Експо на којој се. према проценама, очекује милионски број гостију. Ако један проценат, а верујем да ће их бити много више одлучи да дође у Руму и  посети музеј, Спомен- кућу Милеве Марић  Ајнштајн, то ће бити велики погодак и зато је посебно важно  да спремно дочекамо тај тренутак“, поручио је Селаковић.

Министар је подсетио да је конкурс „Градови у фокусу“ којим су обезбеђена средства за Спомен-кућу Милеве Марић Ајнштајн у Руми започет 2016. године када је Србија почела да показује прве симптоме економског опоравка, што је био резултат политике тадашњег председника Владе а данашњег председника Републике Александра Вучића и да се годишње овим програмом издваја 350 милиона динара за различите врсте пројеката културне инфраструктуре у свим локалним самоуправама осим Београда и Новог Сада.