Поводом Сретења у Државном архиву Србије изложена оснивачка Повеља манастира Високи Дечани

Излагање Дечанска хрисовуље, оснивачке даровне повење краља Стефана Уроша Трећег, који је до данашњих дана познат по својој задужбини, по манастиру Високи Дечани, отворио је председник Владе Милош Вучевић.

„Дечанска повеља која се данас чува у Државном архиву Србије једно од највећих истинских блага нашег рода. Она истовремено сведочи о вековном континуитету и наше православне цркве и наше државотворности кроз законе и право и наше неуништиве духовне утемељености као и световне посвећености слободи и политичкој култури“, рекао је Милош Вучевић.

Премијер је истакао да је Дечанска повеља  тестамент културе, вере и књижевности, али и извор српског средњовековног права и да јој се нужно и непрестано враћамо управо у данима када обележавамо Дан државности.

„Дечанска повеља један је од историјских стубова симболичког 'Сретења' српског националног идентитета са правом и организацијом друштва који своју коначну артикулацију добијају у слободној држави српскога народа. Данас је то Република Србија –слободна, независна и модерна европска демократија у којој су Устав и закони манифестација и директан производ слободне и непоколебљиве воље српског народа да живот уређује у складу са претпоставкама сопственог националног идентитета“, додао је председник Владе.

Према његовим речима, кроз Дечанску повељу говоре Дечански векови.

„Кроз њу нас преци сећају и уче. Она је један од оних стубова сећања на славу и царско порекло. Иста је крв у нама. Зато толико љубимо и чувамо нашу Републику Србију и наше законе, зато да би смо били достојни наших Дечана, наших Немањића и свих наших предака“, закључио је Милош Вучевић.

Министар културе Никола Селаковић је истакао да је не постоји озбиљна држава а да не почива на државотворној традицији оног елемента који је носећи у њеном настајању, њеном постојању и њеној будућности.

„Државотворна традиција српског народа јесте камен темељац онога на чему почива савремена држава Србија а неодвојиви и есенцијални део те традиције, поред херојске вертикале и слободарских вредности које наш народ баштини, јесте његова правна традиција. У тој правној традицији изузетно важан чинилац, поред обичаја, поред правне културе, чине правни споменици“, рекао је Селаковић.

Министар Селаковић је додао да се међу правним споменицима српског народа посебно  истиче Дечанска хрисовуља, оснивачка даровна повеља краља Стефана Трећег која се у Државном архиву Србије јавности представља после 11 година.

„Дечанска оснивачка повеља коју је краљ донео 1330. године у своме двору у Породеимљу,недалеко од Штимља на Косову, није само обичан правни споменик. Реч је о једној од највреднијих српских тапија на нашу земљу. Ова повеља поред предивног уводног дела  бележи на том подручју и 83 насеља где живе земљорадници и сточари. Уписано је 2666 земљорадничких домаћинстава и 2166 сточарских. Уписана су имена глава тих кућа и на основу те анализе самих имена, ми можемо са великом сигурношћу да утврдимо да на том простору живи убедљиво већином, преко 98% наш српски народ, а да у свега 4 села имамо арбаношко становништво“, додао је Селаковић.

Министар је подсетио да се та 4 села данас налазе на територији Републике Албаније а не у  јужној српској покрајини Косову и Метохији.

„Дечанска повеља је много више од једног правног споменика. Она је сведочанство нашег вековног живота на територији Косова и Метохије – Метохије нарочито јер је највећи део властелинства управо у том западном делу наше покрајине. Зато је битно да  на Сретење, у сусрет Сретењу, Дану државности Србије, излажемо Дечанску повељу јер је она нит која постоји између наше средњевековне и наше нововековне државности, нешто што нас чини народом са дугом традицијом“, поручио је министар Селаковић и напоменуо да су српски монаси и свештеници чували реликвије наше средњевоковне државе након што је у времену ропства Српска православна црква преузела улогу државе.

Српска средњовековна држава под династијом Немањића врхунац своје моћи доживела је у првој половини 14. века. Оснивачка повеља манастира Дечани , настала 1330. године, сачувана је у оригиналном облику.  Најстарија верзија Дечанске повеље чува се у Збирци раритета Државног архива Србије. Писана је уставним писмом, црним мастилом, изузев почетних слова и краљевог потписа који су писани црвеним мастилом.

Дечанска повеља представља важан географски извор, даје прецизну слику о покретљивости друштва јер су становници српских земаља радо долазили на манастирска добра, сведочи о друштвеној организацији и представља један од најпотпунијих извора српског средњовековног права. Оснивачка повеља манастира Дечани својим литерарним дометима, хронолошким одредницама, правним одредбама и свим наведеним особеностима сведочи да није настала само као препис са прилагођеним подацима неке од претходних манастирских даровница, што је била честа пракса у српским средњовековним канцеларијама.