Министар културе Никола Селаковић отворио је у Мостару Међународну културну манифестацију 106. „Шантићеве вечери поезије“, најстарију песничку смотру на Балкану и једну од најстаријих на нашим просторима и истакао да је за Србе у Мостару и читавој Херцеговини Шантић симбол културног идентитета.
Уочи отварања манифестације, Селаковић је положио венац на гроб Алексе Шантића и нагласио да Министарство културе Владе Републике Србије, заједно са Министарством просвјете и културе Владе Републике Српске помаже и помагаће „Шантићеве вечери поезије“ у част великом песнику који је певао на српском језику, а кога су разумели сви и кога разумеју и данас.
„То показује величину његове личности, његовог дела и наше културе коју смо увек били спремни да делимо са свима, а коју смо увек тежили да љубомоно сачувамо да не би нестала. Симбол те борбе за опстанак српске културе, којој ништа нису могли да учине ни ратови, ни бајонети, ни бомбе, ни сеобе, јесте управо манифестација 'Шантићеве вечери поезије'. Зато смо са поносом у години 101. годишњице његове смрти данас овде у Мостару и уверен сам да ћемо се окупљати ми, али и наши потомци и потомци наших потомака, а у славу великог песника српског рода Алексе Шантића“, рекао је Селаковић.
Министар је цитирао јапанску пословицу која каже да је човек смртан, али да његово име може да постане бесмртно и нагласио да од времена Алексе Шантића до данас нема ниједне генерације у нашем народу која није образована и која није подизана на његовој поезији.
„Окупили смо се данас овде у Мостару поводом 106. 'Шантићевих вечери поезије' на месту где почивају земни остаци великог Алексе Шантића, али Шантићево име живи где год је српска душа која. Не постоји песник који је лепше затворио 19. и започео 20. век у српском роду и на српском језику него што је Алекса Шантић. Колико год да нас још увек ране нашег рода боле, зато што овде нема Срба који су Мостар градили, који су га подизали, који су били перјаница његовог грађанског друштва и грађанског слоја, немогуће је уништити оно што је дело тих великих људи, а овом приликом посебно истичемо Алексу Шантића“, поручио је министар Селаковић.
Отварајући манифестацију, министар је рекао да је за Србе у Мостару и читавој Херцеговини Шантић симбол културног идентитета, амблематична и потпуно аутентична личност поникла у овдашњој српској заједници у којој су се сустекле највише уметничке и људске вредности, универзалне и ванвременске, како показује и овај вечерашњи скуп. Према његовим речима, за српску књижевност у целини, Шантић је један наш последњи велики песника 19. века и песник који је на само њему својствен уметнички начин спојио социјално и родољубиво, химну и елегију, радост и тугу, песник који је обновио српску родољубиву поезију после Змаја и Јакшића уневши у њу сасвим интиман, лични акценат, једно искреније и дубље осећање које надилази декларативност.
На свечаном отварању манифестације обратили су се и министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић, председница Градског одбора Мостар СПКД „Просвјета“ Сања Бјелица Шаговновић, старешина мостарског Саборног храма Свете Тројице Душко Којић и председник Градског већа Мостара Ђани Рахимић.
Селаковић је након отварања манифестације посетио и изложбу „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“ приређену у част 106. „Шантићеве вечери поезије“.
