Селаковић: Обнова здања Народне библиотеке Србије је испит наше националне и културне зрелости

„Као и сваке године, 6. априла налазимо се на овом месту, на месту за које ја волим да кажем да је место где је неко покушао да убије српску културу. Ове године обележавамо 85. годишњицу бомбардовања наше престонице Београда и почетак Другог светског рата“, рекао је Селаковић и додао да је Народна библиотека била једна од 627 зграда које су у потпуности разрушене тог шестоаприлског јутра 1941. године.

Селаковић је нагласио да је Министарство културе заједно са Народном библиотеком Србије најавило отпочињање активности са циљем обнове здања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу што је, према његовим речима, испит наше националне и културне зрелости.

„Овде се сваки пут нађемо међу рушевинама и сваке године су те рушевине више зарасле у шибље, у коров и све је мање аутентичних остатака зграде која је страдала у пламену 1941. године 6. априла. Ово је једна врста испита наше националне и културне зрелости. Ако нисмо у стању да после 85 година започнемо обнову оваквог једног здања, онда на одређени начин можемо рећи да доприносимо ономе што је агресор, што је зликовац имао у плану те 1941“, нагласио је Селаковић.

Селаковић је указао да Народна библиотека није била случајни циљ, већ да је била „плански циљ зато што је културоцид, односно затирање културе једног народа, нажалост на нашим просторима најчешће било најава великих и крвавих страдања нашег народа“.

“Покушај убиства српске културе најавио је велико страдање у потоњој Независној Држави Хрватској, у окупираним територијама на простору данашње Србије, али и бесповратно уништење културног блага непроцењиве вредности. Неко ко је то учинио, тадашња нацистичка Немачка, мислила је да ће уништењем, физичким уништењем доказа о српском постојању које је дуже од једног миленијума, успети да у потпуности поништи и историјско памћење српског народа. Чињеница да смо се данас овде окупили и сваке године када се окупимо, потврда је да они у своме циљу нису успели“, поручио је Селаковић.

Министар културе је најавио да ће у наредном периоду бити предузете све неопходне радње и активности, од израде пројектно-техничке документације до извођења радова и обнове зграде на Косанчићевом венцу која треба да буде један од центара Народне библиотеке Србије.

„Да ли ће бити седиште дигиталног,неког другог одељења или неког другог садржаја које  уприличи Народна библиотека, то је заиста свеједно. Важно је да зграда коју овде будемо обновили буде једно од седишта Народне библиотеке и да у себи има меморијални центар који ће подсећати све наредне генерације на покушај убиства српске културе“, закључио је Селаковић.

Министар Селаковић је додао и да ће у најскорије време кренути  расписивање јавне набавке а потом и радови на изради новог депоа Народне библиотеке што је од суштинског значаја за омогућавање квалитетног, неометаног рада Народне библиотеке и одговарајуће чување све оне грађе које поседује.

Вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Јасмина Нинков  подсетила је да је у бомбардовању Народне библиотеке у Србији 6. априла 1941. изгорела комплетна писана културна баштина скупљена од 1832. године када је библиотека основана, да је уништено преко 500.000 књига, више 1400 старих ћирилских рукописа, али и комплетне личне библиотеке Ђуре Даничића и Вука Караџића као и сви каталози Народне библиотеке.

„Комплетна реституција фонда врши се од тада до дан данас и то је један од најважних задатака свих ових деценија Народне библиотеке Србије. Као што је министар Селаковић рекао, овај данашњи дан када обележавамо тих тужних 85 година је мало другачији јер крећемо са враћањем Народне библиотеке Србије на Косничићев венац. Веома је важно да се Народна библиотека овде врати, да се вратимо са свим нашим активностима, са свим књигама, да покажемо да бринемо о нашој културној баштини јер је данас Народна библиотека успела да дође до броја од 7,2 милиона библиотечких јединица“, истакла је Нинков и додала да је најважнији задатак брига о културној баштини и повратак Народне библиотеке на Косничићев венац.