Селаковић на обележавању Дана Библиотеке Матице српске

Према његовим речима, Библиотека Матице српске није настала као обична збирка књига него као одговор на једно историјско питање: како сачувати идентитет у временима када су границе несталне, а искушења бројна те да су зато њени фондови од самог почетка били више од библиотечке грађе -темељ културне самосвести.

„Кроз деценије и векове, Библиотека Матице српске расла је заједно са српским народом. Преживела је империје, ратове, промене држава и система, али је остала доследна свом првобитном позиву: да буде чувар писане речи и поуздан ослонац националне културе. Стога се овде не чувају само књиге, овде се чува континуитет. Овде се налази сведочанство да смо као народ мислили, писали, стварали и памтили, чак и онда када је то било најтеже“, додао је Селаковић.

Министар је указао да су оснивачи, на челу са Јованом Хаџићем формулисали то једноставно и снажно „распрострањеније књижества и просвештенија народа србског“ и да је из те идеје настала Библиотека као живо језгро једног културног покрета.

„Библиотека Матице српске, данас најстарија српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека код Срба, израсла је из тих скромних, али великих почетака. Рани примерци 'Летописа Матице српске' покренутог још 1824. године, прва издања књига, поклони пристигли из Русије и бројне друге књиге, познате и непознате, чиниле су њено прво ткиво, тихо, али одлучно сабирање једног духовног простора.Када је 26. августа 1838. године отворена за јавност, то није био само један обичан  организациони корак, већ снажна културна порука“, рекао је Селаковић.

Наглашавајући да награда „Златна књига Библиотеке Матице српске“ коју је ове године добио  књижевник Благоје Баковић носи посебну симболику, Селаковић је додао да  није само признање за појединачни допринос, већ признање за учешће у једној много већој причи о очувању културе као темеља националног опстанка.

„Данас, када живимо у времену изобиља информација, вредност овакве институције постаје још јаснија. Јер није изазов доћи до податка — изазов је разумети га, повезати га и сачувати од заборава. Управо ту улогу има Библиотека Матице српске: да од мноштва направи смисао, а од пролазног трајно“, појаснио је Селаковић.

Министар културе је закључио да је Матица српска својим оснивањем поставила темеље културне политике и пре него што је тај појам уопште постојао а њена библиотека тај темељ учинила видљивим, опипљивим и доступним генерацијама које су долазиле и да зато „данас, када говоримо о будућности, не можемо да је замислимо без оваквих места јер будућност без памћења није будућност — већ понављање“.