Према његовим речима, од када је 1889. године, поводом 500. годишњице Косовске битке установљен као државни празник, Видовдан постаје симбол завета, жртве и државотворне свести српског народа али и сведочанство о времену у којем је Србија оснажена слободом настојала да своју историју, страдање и победе преточи у институције и у симболе државности.
„Кроз такве празнике грађена је свест о заједништву, свест о припадности и свест о одговорности према наслеђу које је стварано вековима, а у том процесу култура има незамењиву улогу. Она нам омогућава да прошлост разумемо не само као низ догађаја, већ као живо искуство које обликује наше вредности и наш поглед на свет. У овом дану сабрана је духовна свест српског народа утемељена на Лазаревој жртви, на Милошевом херојству и на Косовском завету који нас обавезује не само да памтимо, већ и да будемо достојни памћења”, рекао је Селаковић.
Министар је нагласио да изложба чува тај историјски и духовни континуитет кроз аутентичне предмете, од медаља и споменица до уметничких дела и писаних историјских сведочанстава.
„Пред нама се открива прича о једном времену у којем је држава кроз културу памћења обликовала сопствени идентитет. Посебно је важно што ова изложба показује да култура памћења није статична. Она се развија, обогаћује и прилагођава времену у коме живимо, чувајући суштину, али и проналазећи нове начине да се приближи савременом човеку. Тако се традиција не губи, она добија свој нови живот. Поготово је важно инсистирати на том сталном надограђивању традиције, управо из разлога што живимо у времену у којем је историјски ревизионизам израженији можда више него икад“, указао је Селаковић.
Подсећајући да су генерације наших предака давале допринос грађењу култа Видовдана, Селаковић је поручио да је изложба позив на дијалог, размишљање и на лично преиспитивање односа према прошлости, јер „тек када разумемо дубину сопственог наслеђа, можемо истински да разумемо и сопствено место у времену у којем живимо“.
Поручио је да спој наслеђа и савремених технологија омогућава да прошлост не остане затворена у витринама, него да проговори живо, разумљиво и снажно, нарочито младим генерацијама које су позване да Косовски завет преузму, разумеју, чувају и надограђују.