Премијер Мацут и министар Селаковић обишли радове на будућем Археолошком музеју

Приликом посете радовима на реконструкцији здања некадашње Старе поште на Савском тргу, Селаковић је уручио Мацуту реплику Дупљајских колица из Бронзаног доба, која су пронађена код села Дупљај у Банату, а налазе су у збирци Народног музеја Србије, у чијем ће се саставу налазити Археолошки музеј.

Посети Мацута и Селаковића присуствовала је и директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић.

Мацут је рекао новинарима да је у питању "ренесанса објекта изграђеног двадесетих и тридесетих година прошлог века и представља симбол Београда", ког је осмислио у

српско-византијском стилу архитекта Момир Коруновић, а уништен је у бомбардовању током Другог светског рата.

"Ово је велики подухват на преко 11.000 квадрата. У импозантном здању налазиће се два веома значајна културна објеката, односно институције - Археолошки музеј и две позоришне сцене, који ће унети нови дух на простор који представља нови културни центар Београда", истакао је Мацут.

Према његов речима, Србија је издвојила готово три милијарде динара за уређење објекта који представља "симбол историје Боеграда и српског народа са својом архитектоником и архитектонским решењима, које ћемо ускоро моћи да видимо".

Мацут је изразио наду да ћемо "у оквиру следећих годину дана имати објекат старог здања, односно нови изглед нечега што ће сигурно бити симбол Београда".  

Истакавши да се ради о "новом старом здању на Савском тргу и улици", Селаковић се захвалио председнику Србије, тада премијеру Александру Вучићу, који је то најавио пре 12 године током скупштине расправе када се доносио Закон о Београду на води.

Селаковић се захвалио и министру финансија, тада градоначелнику Београда Синиши Малом, који је дао велики допринос "да можемо данас да будемо у завршној фази изградње овог здања".

"Ово здање је један од делова Београда на води. Када неко прича против Београда на води, прича и против ове будуће палате културе, здања у којем ће се наћи под истим кровом први пут у Србији - Археолошки музеј, који до сада Београда није имао, и две најсавременије позоришне сцене", подсетио је Селаковић.

Најавивши да ће Београд од пролећа следеће године имати Археолошки музеј, Селаковић је додао да је уверен да ће многи посетиоци током Светске специјализоване изложбе ЕXПО 2027 бити у прилици да посете Археолошки музеј и одгледају представу на Савском тргу.

Селаковић је подсетио да је реконструкција Савског трг кренула подизањем споменика Стефану Немањи, настављена уређењем самог трга и реконструкцијом старе зграде Железничке станице и њеним претварањем у Историјски музеј, односно Српски историјски музеј.

"Са изградњом ове зграде, у којој ће бити Археолошки музеј и две позоришне сцене, нето корисног простора 8.800 квадрата, бруто то је преко 11.000 квадрата, Београд добија нову културну четврт", истакао је министар.

Селаковић је додао да ће у тој четврти бити Српски историјски музеј, споменик Немањи, Археолошки музеј и две позоришне сцене, и подсетио да је пре неколико дана на углу Немањине и Ресавске улице Мацут посетио градилиште Музеја града Београда.

Према његовим речима, булеваром Александра И Карађорђевића стиже се до некадашњег сајамског простора, где ће некадашње здање Југошпеда постати Музеј Николе Тесле.

"У плану је да Хала 1 сајма буде Дом српске опере, коју ће Београд напокон после више од једног века добити", истакао је Селаковић, додавши да се све дешава у "врло кратком периоду када Србија бележи највишу стопу раста, а Београд добија своје ново лице".