Selaković obišao radove na Spomen-kući Mileve Marić Ajnštajn

Tom prilikom ministar Selaković je istakao da je opština Ruma projektom Spomen-kuće Mileve Marić Ajnštajn, kao pripremom za obeležavanja 150. godišnjice njenog rođenja pokazala inventivnost te da je Ministarstvo kulture, uz podršku rekonstrukciji objekta, u susret važnom jubileju pre dve nedelje na aukciji u Londonu otkupilo i seriju pisama Mileve i Alberta Ajnštajna kao i pismenu potvrdu o njihovom sklapanju braka što je  ukupno 177 autogramskih stranica dopisivanja dvoje važnih ljudi.

„Uz rekonstrukciju Spomen-kuće, sledi i proučavanje kako prepiske dvoje značajnih ljudi tako i značaja Milevine naučne misli na formiranje Ajnštajnove naučne misli. Na ovakav način, otkupom dokumenata i obnovom kuće u Rumi mi se odužujemo jednoj velikoj znamenitoj Srpkinji, ženi koja je išla ispred svog vremena. Rođena pre 150 godina, Mileva je studirala fiziku i matematiku, bila izuzetno talentovana i ostavila jedno čestito i svetlo ime u našoj prošlosti kojim se dičimo. Ministarstvo kulture će nastaviti da podržava opštinu Ruma u ovakvim projektima a ukoliko bude bilo potrebno i za završetak Spomen-kuće Mileve Marić Ajnštajn“, rekao je Selaković.

Ministar je dodao da je Ruma jedna od opština za primer kako se vodi briga o kulturi i  kako se obogaćuje kulturna scena.

„Beograd je 2027. godine  organizator svetske specijalizovane izložbe Ekspo na kojoj se. prema procenama, očekuje milionski broj gostiju. Ako jedan procenat, a verujem da će ih biti mnogo više odluči da dođe u Rumu i  poseti muzej, Spomen- kuću Mileve Marić  Ajnštajn, to će biti veliki pogodak i zato je posebno važno  da spremno dočekamo taj trenutak“, poručio je Selaković.

Ministar je podsetio da je konkurs „Gradovi u fokusu“ kojim su obezbeđena sredstva za Spomen-kuću Mileve Marić Ajnštajn u Rumi započet 2016. godine kada je Srbija počela da pokazuje prve simptome ekonomskog oporavka, što je bio rezultat politike tadašnjeg predsednika Vlade a današnjeg predsednika Republike Aleksandra Vučića i da se godišnje ovim programom izdvaja 350 miliona dinara za različite vrste projekata kulturne infrastrukture u svim lokalnim samoupravama osim Beograda i Novog Sada.