Povodom Sretenja u Državnom arhivu Srbije izložena osnivačka Povelja manastira Visoki Dečani

Izlaganje Dečanska hrisovulje, osnivačke darovne povenje kralja Stefana Uroša Trećeg, koji je do današnjih dana poznat po svojoj zadužbini, po manastiru Visoki Dečani, otvorio je predsednik Vlade Miloš Vučević.

„Dečanska povelja koja se danas čuva u Državnom arhivu Srbije jedno od najvećih istinskih blaga našeg roda. Ona istovremeno svedoči o vekovnom kontinuitetu i naše pravoslavne crkve i naše državotvornosti kroz zakone i pravo i naše neuništive duhovne utemeljenosti kao i svetovne posvećenosti slobodi i političkoj kulturi“, rekao je Miloš Vučević.

Premijer je istakao da je Dečanska povelja  testament kulture, vere i književnosti, ali i izvor srpskog srednjovekovnog prava i da joj se nužno i neprestano vraćamo upravo u danima kada obeležavamo Dan državnosti.

„Dečanska povelja jedan je od istorijskih stubova simboličkog 'Sretenja' srpskog nacionalnog identiteta sa pravom i organizacijom društva koji svoju konačnu artikulaciju dobijaju u slobodnoj državi srpskoga naroda. Danas je to Republika Srbija –slobodna, nezavisna i moderna evropska demokratija u kojoj su Ustav i zakoni manifestacija i direktan proizvod slobodne i nepokolebljive volje srpskog naroda da život uređuje u skladu sa pretpostavkama sopstvenog nacionalnog identiteta“, dodao je predsednik Vlade.

Prema njegovim rečima, kroz Dečansku povelju govore Dečanski vekovi.

„Kroz nju nas preci sećaju i uče. Ona je jedan od onih stubova sećanja na slavu i carsko poreklo. Ista je krv u nama. Zato toliko ljubimo i čuvamo našu Republiku Srbiju i naše zakone, zato da bi smo bili dostojni naših Dečana, naših Nemanjića i svih naših predaka“, zaključio je Miloš Vučević.

Ministar kulture Nikola Selaković je istakao da je ne postoji ozbiljna država a da ne počiva na državotvornoj tradiciji onog elementa koji je noseći u njenom nastajanju, njenom postojanju i njenoj budućnosti.

„Državotvorna tradicija srpskog naroda jeste kamen temeljac onoga na čemu počiva savremena država Srbija a neodvojivi i esencijalni deo te tradicije, pored herojske vertikale i slobodarskih vrednosti koje naš narod baštini, jeste njegova pravna tradicija. U toj pravnoj tradiciji izuzetno važan činilac, pored običaja, pored pravne kulture, čine pravni spomenici“, rekao je Selaković.

Ministar Selaković je dodao da se među pravnim spomenicima srpskog naroda posebno  ističe Dečanska hrisovulja, osnivačka darovna povelja kralja Stefana Trećeg koja se u Državnom arhivu Srbije javnosti predstavlja posle 11 godina.

„Dečanska osnivačka povelja koju je kralj doneo 1330. godine u svome dvoru u Porodeimlju,nedaleko od Štimlja na Kosovu, nije samo običan pravni spomenik. Reč je o jednoj od najvrednijih srpskih tapija na našu zemlju. Ova povelja pored predivnog uvodnog dela  beleži na tom području i 83 naselja gde žive zemljoradnici i stočari. Upisano je 2666 zemljoradničkih domaćinstava i 2166 stočarskih. Upisana su imena glava tih kuća i na osnovu te analize samih imena, mi možemo sa velikom sigurnošću da utvrdimo da na tom prostoru živi ubedljivo većinom, preko 98% naš srpski narod, a da u svega 4 sela imamo arbanoško stanovništvo“, dodao je Selaković.

Ministar je podsetio da se ta 4 sela danas nalaze na teritoriji Republike Albanije a ne u  južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

„Dečanska povelja je mnogo više od jednog pravnog spomenika. Ona je svedočanstvo našeg vekovnog života na teritoriji Kosova i Metohije – Metohije naročito jer je najveći deo vlastelinstva upravo u tom zapadnom delu naše pokrajine. Zato je bitno da  na Sretenje, u susret Sretenju, Danu državnosti Srbije, izlažemo Dečansku povelju jer je ona nit koja postoji između naše srednjevekovne i naše novovekovne državnosti, nešto što nas čini narodom sa dugom tradicijom“, poručio je ministar Selaković i napomenuo da su srpski monasi i sveštenici čuvali relikvije naše srednjevokovne države nakon što je u vremenu ropstva Srpska pravoslavna crkva preuzela ulogu države.

Srpska srednjovekovna država pod dinastijom Nemanjića vrhunac svoje moći doživela je u prvoj polovini 14. veka. Osnivačka povelja manastira Dečani , nastala 1330. godine, sačuvana je u originalnom obliku.  Najstarija verzija Dečanske povelje čuva se u Zbirci rariteta Državnog arhiva Srbije. Pisana je ustavnim pismom, crnim mastilom, izuzev početnih slova i kraljevog potpisa koji su pisani crvenim mastilom.

Dečanska povelja predstavlja važan geografski izvor, daje preciznu sliku o pokretljivosti društva jer su stanovnici srpskih zemalja rado dolazili na manastirska dobra, svedoči o društvenoj organizaciji i predstavlja jedan od najpotpunijih izvora srpskog srednjovekovnog prava. Osnivačka povelja manastira Dečani svojim literarnim dometima, hronološkim odrednicama, pravnim odredbama i svim navedenim osobenostima svedoči da nije nastala samo kao prepis sa prilagođenim podacima neke od prethodnih manastirskih darovnica, što je bila česta praksa u srpskim srednjovekovnim kancelarijama.