Selaković na Svečanoj akademiji povodom Dana Biblioteke Matice srpske

Selaković je najavio posebnu podršku izdavaštvu Matice srpske i napomenuo da je sve što se radi pod pokroviteljstvom predsednika države, uz pomoć Ministarstva kulture i čitave Vlade Republike Srbije način da se odužimo velikim i slavnim precima koji su se, vizionarski razmišljajući pre dva veka, odvažili da stvore Maticu srpsku kao prvu ustanovu takve vrste u čitavom slovenskom svetu.

„Matica srpska, Mitropolija karlovačka i slavna srpska vojska su tri najznačajnija faktora koja su dovela do nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja našeg naroda što nikada ne smemo da izgubimo iz vida. Ministarstvo kulture će u svom strateškom delovanju, kao i u budućoj izradi nacionalne strategije razvoja srpske kulture, poseban značaj pridavati upravo knjizi kao osovini i stožeru jedne civilizovane nacije, jedne kulture. Treba da vratimo knjigu sa margine upravo u središte naše kulture i na tom našem strateškom zadatku veliku pomoć i podršku imamo upravo od Matice, a posebno od Biblioteke Matice srpske i njenog upravnika gospodina Selimira Radulovića, čoveka koji zaista celog sebe daje knjizi“, rekao je Selaković.

Ministar kulture je ukazao da izdavački centar Matice srpske radi neumorno i izrazio uverenje da bi mogao da preraste u jednu vrstu srpskog enciklopedijskog zavoda i da će se na tome raditi u budućnosti.

„Matica apsolutno ima potencijal da izgradi i takvu jednu ustanovu. Ono što je odlika čitave Matice srpske u prethodnih 200 godina jeste da se u njoj neumorno radi, neumorno stvara. Matica je jedna, a oko nje nastaju brojne radilice i te radilice stvaraju stalno jednu novu vrednost za srpsku kulturu. Upravo na tom poslu Matica srpska, ali i Biblioteka Matice srpske mogu da računaju na punu podršku, pomoć i posvećenost Ministarstva kulture i čitave Vlade Republike Srbije“, rekao je Selaković.

Ministar je naglasio da je Biblioteka Matice srpske mnogo više od biblioteke, da nije samo samo mesto gde se, između ostalog, čuvaju i retke rukopisne knjige.

„Najveća zbirka takvih, retkih rukopisnih knjiga u Srbiji se nalazi upravo u Biblioteci Matice srpske, a drugo mesto gde se čuva najveći broj srpskih rukopisa i rukopisnih knjiga je Sveta srpska carska Lavra- manastir Hilandar. Ono što je Hilandar na Svetoj Gori Atonskoj, to je Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu. Sa njenih polica govorile su misli Dositeja i Vuka, ostvarivale se vizije Zmaja i Miletića, širili se vidici naučnika i umetnika, kovao se duh srpske modernosti. Iz nje su nikli listovi i časopisi koji su gradili srpsku javnost, obrazovali naraštaje i čuvali narodnu dušu”, rekao je Selaković.

Ministar je poručio i da danas, kada smo savremenici velikih izazova i brzih promena, Biblioteka Matice srpske ostaje naša najčvršća snaga.

“Zato, pod ovim svetim zidovima, danas ne govorimo samo u slavu jedne ustanove. Govorimo u slavu onog dela srpskog naroda koji je znao da nije dovoljno samo preživeti — već da treba ostaviti trag, izgraditi kulturu, uzdići reč i misao kao najveće i najviše obeležje svoga postojanja”, zaključio je ministar.