Ministar kulture Nikola Selaković otvorio je u Mostaru Međunarodnu kulturnu manifestaciju 106. „Šantićeve večeri poezije“, najstariju pesničku smotru na Balkanu i jednu od najstarijih na našim prostorima i istakao da je za Srbe u Mostaru i čitavoj Hercegovini Šantić simbol kulturnog identiteta.
Uoči otvaranja manifestacije, Selaković je položio venac na grob Alekse Šantića i naglasio da Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije, zajedno sa Ministarstvom prosvjete i kulture Vlade Republike Srpske pomaže i pomagaće „Šantićeve večeri poezije“ u čast velikom pesniku koji je pevao na srpskom jeziku, a koga su razumeli svi i koga razumeju i danas.
„To pokazuje veličinu njegove ličnosti, njegovog dela i naše kulture koju smo uvek bili spremni da delimo sa svima, a koju smo uvek težili da ljubomono sačuvamo da ne bi nestala. Simbol te borbe za opstanak srpske kulture, kojoj ništa nisu mogli da učine ni ratovi, ni bajoneti, ni bombe, ni seobe, jeste upravo manifestacija 'Šantićeve večeri poezije'. Zato smo sa ponosom u godini 101. godišnjice njegove smrti danas ovde u Mostaru i uveren sam da ćemo se okupljati mi, ali i naši potomci i potomci naših potomaka, a u slavu velikog pesnika srpskog roda Alekse Šantića“, rekao je Selaković.
Ministar je citirao japansku poslovicu koja kaže da je čovek smrtan, ali da njegovo ime može da postane besmrtno i naglasio da od vremena Alekse Šantića do danas nema nijedne generacije u našem narodu koja nije obrazovana i koja nije podizana na njegovoj poeziji.
„Okupili smo se danas ovde u Mostaru povodom 106. 'Šantićevih večeri poezije' na mestu gde počivaju zemni ostaci velikog Alekse Šantića, ali Šantićevo ime živi gde god je srpska duša koja. Ne postoji pesnik koji je lepše zatvorio 19. i započeo 20. vek u srpskom rodu i na srpskom jeziku nego što je Aleksa Šantić. Koliko god da nas još uvek rane našeg roda bole, zato što ovde nema Srba koji su Mostar gradili, koji su ga podizali, koji su bili perjanica njegovog građanskog društva i građanskog sloja, nemoguće je uništiti ono što je delo tih velikih ljudi, a ovom prilikom posebno ističemo Aleksu Šantića“, poručio je ministar Selaković.
Otvarajući manifestaciju, ministar je rekao da je za Srbe u Mostaru i čitavoj Hercegovini Šantić simbol kulturnog identiteta, amblematična i potpuno autentična ličnost ponikla u ovdašnjoj srpskoj zajednici u kojoj su se sustekle najviše umetničke i ljudske vrednosti, univerzalne i vanvremenske, kako pokazuje i ovaj večerašnji skup. Prema njegovim rečima, za srpsku književnost u celini, Šantić je jedan naš poslednji veliki pesnika 19. veka i pesnik koji je na samo njemu svojstven umetnički način spojio socijalno i rodoljubivo, himnu i elegiju, radost i tugu, pesnik koji je obnovio srpsku rodoljubivu poeziju posle Zmaja i Jakšića unevši u nju sasvim intiman, lični akcenat, jedno iskrenije i dublje osećanje koje nadilazi deklarativnost.
Na svečanom otvaranju manifestacije obratili su se i ministar prosvjete i kulture Republike Srpske Borivoje Golubović, predsednica Gradskog odbora Mostar SPKD „Prosvjeta“ Sanja Bjelica Šagovnović, starešina mostarskog Sabornog hrama Svete Trojice Duško Kojić i predsednik Gradskog veća Mostara Đani Rahimić.
Selaković je nakon otvaranja manifestacije posetio i izložbu „Orao, lav i krin – heraldika srednjovjekovnih srpskih zemalja“ priređenu u čast 106. „Šantićeve večeri poezije“.
