Selaković na otvaranju izložbe „Sveti Sava“: Svetosavlje je obaveza

Selaković je naglasio da su srećni narodi kojima je sva briga o nasleđu trud oko predaje novim generacijama, ali da su zaslužni narodi koji uz to moraju da se bore i za očuvanje nasleđa.

„Srpski narod se svakodnevno suočava sa brojnim i teškim izazovima da svoje svetinje i identitet brani od paljenja, rušenja, falsifikovanja i otimanja. U toj borbi mi ne branimo samo sopstveno nasleđe, već i njegovu univerzalnu vrednost za čitavo čovečanstvo. Istovremeno, mi ne gubimo nadu da ćemo jednoga dana brinuti samo o tome kako da svoje nasleđe dostojno predamo onima koji ga nasleđuju. Zato Svetosavlje nije samo sećanje, ono je obaveza da čuvamo kulturu kao prostor pamćenja, da obrazovanje razumemo kao put duhovnog uzrastanja, a državu kao zajednicu odgovornosti i dostojanstva“, rekao je Selaković.

Ministar je ukazao da Svetosavlje nije nastalo u jednom trenutku, niti samo u jednom delu već u dugom i dubokom prožimanju duhovnosti, državotvornosti, pismenosti, kulture i moralnog poretka -putu koji je od princa Rastka vodio ka Svetom Savi,  čoveku koji je razumeo da se veličina naroda ne meri silom, već duhom.

„Taj duh Sveti Sava je ugradio u kamen naših svetinja- u Studenici u kojoj je sačuvano duhovno sedište Nemanjićke Srbije i u kojoj je nastalo prvo veliko svedočanstvo srpske duhovne književnosti 'Žitije Svetog Simeona', na Svetoj Gori u Hilandaru koji nije samo manastir, već mesto sabiranja srpske duhovne i kulturne svesti, u Žiči  gde je utemeljena samostalnost Srpske crkve i gde je duhovni poredak postao oslonac državnog trajanja. U ovim zadužbinama, Srbija je prvi put dobila svoje dublje duhovno i državotvorno značenje, kamen je postao pamćenje, a hramovi su postali vidljivi znaci jedne duhovne i državne ideje“, dodao je Selaković.

Prema njegovim rečima, Sveti Sava nije gradio samo kamenom i mermerom,već i perom, mišlju i rečju.

„Dok su su u Studenici, Hilandaru i Žiči nastajale svetinje koje su oblikovale duhovni i državni prostor Srbije, u rukopisima, žitijima, besedama i „Zakonopravilu“ je nastajala  duhovna i kulturna svest naroda. U tom prostoru pisane reči Sveti Sava je postavio temelje nečega što prevazilazi pojedinačne tekstove. U 'Zakonopravilu' je oblikovao poredak u kome zakon nije odvojen od pravde, niti vlast od odgovornosti. U žitijima i duhovnim spisima otvorio je prve velike stranice srpske pisane kulture u kojima reč postaje i pouka, i pamćenje, i mera duhovnog života. Tako je i kroz kamen i kroz reč Sveti Sava oblikovao duhovni i kulturni horizont iz koga je izraslo Svetosavlje kao trajna mera identiteta, pamćenja i duhovne odgovornosti srpskog naroda“, pojasnio je Selaković.

Ministar je poručio da Srbi bez dela Svetog Save ne bi bili isti narod i da bi bez njegove duhovne vizije, prosvetiteljske misije i njegovog razumevanja države kao moralne i duhovne zajednice, srpska istorija bila lišena svog najdubljeg unutrašnjeg oslonca.

Ministar je zahvalio  svima koji koji su svojim trudom, znanjem, posvećenošću i ljubavlju prema našem duhovnom i kulturnom nasleđu učinili mogućim veliki poduhvat da se ovom izložbom  delo i lik Svetoga Save ne predstave samo kao istorijska uspomena  već kao živo duhovno i nacionalno nadahnuće srpskog naroda.

„Značaj poduhvata što su dela iz hilandarske riznice  pred nama prevazilazi okvire jedne izložbe. To su svedočanstva duhovnog bića srpskog naroda, čuvari našeg pamćenja i našeg trajanja kroz vekove. Za mnoge naše ljude koji nisu u mogućnosti da pohode Svetu Goru i poklone se svetinjama hilandarskim, ova izložba predstavlja dragocenu priliku da makar deo tog blagodatnog nasleđa vide, osete i dožive od večeras u naredna dva meseca i u našoj Otadžbini“, zaključio je Selaković.

Na svečanosti se obratila i grčka ministarka kulture Lina Mendoni koja je prvi put u zvaničnoj poseti Republici Srbiji upravo povodom otvaranja izložbe na kojoj su predstavljeni i artefakti iz manastira Hilandar na Svetoj Gori Atonskoj vezani za život prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save.

Izložbu „Sveti Sava“ koja će u organizaciji Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve  a uz podršku Ministarstva kulture u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti trajati do 19. jula ove godine otvorio je patrijarh srpski gospodin Porfirije.