Dani evropske baštine 2026: „Čuvari nasleđa: Kako ga oživeti, sačuvati i preoblikovati“

U turbulentnom savremenom društvu, koje karakteriše ubrzano kretanje i razmena informacija, suočavamo se sa nestajanjem jezika, nosećeg stuba kulturnog identiteta jednog naroda. Digitalna era  napravila je revoluciju u oblasti jezika, uvela je brojne leksičke inovacije stvarajući novi jezički varijetet koji se razlikuje od konvencionalnog govora. Instant razmena informacija, novonastali online neologizmi, svedena retorika, nestandardni oblici komunikacije, odnosno postepeno uvođenje novih jezičkih kovanica u leksički fond savremenog jezika vodi ka iščezavanju jedne tradicije, kulture i njenog nasleđa.

Reč je oduvek imala veliku snagu. Kod naših starih odabrano ime je trebalo da sačuva novorođeno dete, reč je bila deo molitve, a ponekad je kroz brzalice imala značajnu ulogu u igri pamćenja. Prilikom pripovedanja događaja, ljudi su se okupljali i na taj način su se priče prenosile, zlo teralo, a tradicija se čuvala. Jezik je kao „živa stvar“ menjao svoju formu kroz istoriju ostavljajući u sebi tragove naroda koji su prolazili ili se trajno naseljavali na ovim prostorima.

Danas je u zvaničnoj upotrebi dvanaest jezika manjina, a nezvanično se koristi preko petnaest. Pored dva zvanična pisma, ćirilice i latinice, koja se podjednako koriste, Srbija je bogata  raznim narečjima i lokalnim izrazima. Njeno bogatstvo ogleda se u tome što kada odemo u Vojvodinu „tamo iza nedelje“ možemo sačekati “da se otkravi mleko“, dok nas negde na jugu mogu upitati „Kude ćeš po ovo doba, ne gori voda?“. Stručnjaci procenjuju da će do kraja 21. veka nestati skoro 90% živih jezika. Ovaj alarmantan podatak potvrđuje izumiranje jezika, odnosno opasnost od poništenja nacionalnog duha jednog naroda. Kako ispravno primećuje Vuk Stefanović Karadžić jezik je „hranitelj jednog naroda“, stoga moramo biti baštinici ovog opšteg dobra.

Jezik evoluira paralelno sa društvenim promenama. Sada, kada je olovku zamenio digitalni displej, reč i rečenica bivaju skraćeni, pa tako ako ste Ank (Eng. Uncle, star), verovatno nećete razumeti šta je to Sas (Eng. Suspicious, sumnjiv). Ove promene u jeziku obogaćenom lokalizmima, tuđicama, skraćenicama tuđica, ovogodišnja su tema i takođe nam skreću pažnju na značaj međugeneracijskog znanja, važnost očuvanja usmenog predanja i snagu jezika u kriznim vremenima. Uključivanjem pisanog i usmenog korišćenja regionalnih ili manjinskih jezika u savremen govor učvršćuje se ovo živo nasleđe i doprinosi očuvanju jezičke raznolikosti. To je otvoren poziv da svi glasovi budu saslušani i vrednovani u oblikovanju naše zajedničke ideje o očuvanju kulture jezika.

Podizanjem svesti o jeziku, kao bitnoj socijalnoj instituciji koja mora biti zaštićena, pozivamo sve učesnike da predstave, zapišu i na taj način sačuvaju od zaborava ovaj urođeni kognitivni afinitet svakog naroda.

Pozivamo sve zainteresovane ustanove, organizacije i nacionalne manjine da se uključe svojim programima u organizaciju Dana evropske baštine, da zajedno pripovedaju zavičajnim jezikom, da međugeneracijsko znanje predstavie svojom pesmom, predstavom ili nekim drugim medijem i na taj način sačuvaju ovaj oblik kulturnog nasleđa od zaborava.