„Uvaženi predstavnici humanitarne organizacije Stara Raška, zahvaljujući kojima se već duže od 25 godina ovde okupljamo,

gospodine generale i poštovani predstavnici boračkih udruženja i organizacija, dragi meštani Nove Varoši i Ivanjice, predvođeni predsednicima opštine,

draga braćo i sestre, voljeni zemljaci,

Dozvolite mi da vam na početku svoga obraćanja prenesem srdačne pozdrave predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, čiji sam danas i izaslanik i da izrazim duboko poštovanje prema svima vama koji ste se okupili na ovom istorijskom mestu, na istorijskom mestu gde se već vek i po prepliću naša nacionalna žrtva i borba za slobodu.Niko tako dobro, niko tako tačno i niko tako emotivno nije znao da opiše poprišta srpskih bitaka i stradanja kao naš narodni pesnik, a narodni pesnik kaže:

“O Javore, ne treba ti kiše,

junaci te krvlju natopiše.

Nema mesta ni kamena tvoga,

da ne čuva junaka jednoga.”

150 godina je ozbiljna vremenska distanca.To je jedan i po vek pamćenja, jedan i po vek ponosa i jedan i po vek obaveze da ne zaboravimo one koji su svoje živote položili da bi Srbija jednoga dana bila slobodna i nezavisna država. Zato se danas klanjamo senima junaka koji su 1876. godine na padinama Javora i u bici na Kalipolju ispisali jednu od najslavnijih stranica srpske istorije. Ti junaci, naši slavni preci nisu osvajali ni tuđe zemlje, ni tuđe bogatstvo. Borili su se za pravo svoga naroda da živi slobodno, da sam odlučuje o svojoj sudbini, da sačuva svoje ime, svoju veru i svoju državu.

Prvi srpsko-turski rat, poznat i kao Javorski rat, predstavljao je jedan od najznačajnijih trenutaka srpske nacionalne istorije 19. veka i bio je to prvi rat koji je Srbija vodila nakon srpske revolucije-Prvog i Drugog ustanka. Posle vekova osmanske vlasti i decenija postepenog oslobađanja, Srbija je 1876. godine donela istorijsku odluku da stane u odbranu svoga naroda i da oružjem potvrdi pravo na slobodu. Bio je to rat koji je iznikao iz ideje nacionalnog oslobođenja, ali i iz duboke svesti da se istorija ne menja sama od sebe. Istoriju menjaju ljudi koji su spremni da svoje ideale postave na takav nivo da za njih podnose i ličnu žrtvu.

Na frontovima od Drine do Timoka, od Morave do Javora, srpski vojnici, strani dobrovoljci i ustanici pokazali su snagu naroda koji nije pristajao na ropstvo. Posebno mesto u tom velikom ratu pripada upravo ovoj slavnoj srpskoj planini, planini Javor, koja je postala simbol borbenosti, požrtvovanja i nacionalnog dostojanstva.  Pa pesnik opet kaže: “O Javore, moja ljuta rana.”

Bitka na Kalipolju, koja je započela 6. jula 1876. godine u prepodnevnim časovima ostala je duboko urezana u kolektivno pamćenje srpskog naroda. Kalipolje je postalo simbol istrajnosti srpske vojske. Satima su se vodile teške borbe za svaki položaj. Pod kišom artiljerijske vatre i u neprestanim jurišima na neprijateljska utvrđenja srpski vojnici pokazali su izuzetnu hrabrost i odlučnost. Gde, ako ne na ovom mestu pomenuti Užičku, Rudničku i Šabačku brigadu? Mnogi od njih nisu dočekali pobedu, ali su svojom žrtvom omogućili da Srbija nastavi borbu za svoju slobodu i da stekne nezavisnost. Među tim hrabrim ljudima bilo je oficira i vojnika, bilo je sveštenika i učitelja, bilo je seljaka i zanatlija. Bilo je mladih koji su tek zakoračili u život, ali i iskusnih ratnika koji su znali koliko sloboda košta.Svi su bili ujedinjeni jednom mišlju -da Srbija mora da ostane uspravna.

Zato danas kada se navršava vek i po od tih epskih dana, umesto da govorimo samo o slavnoj prošlosti, dužni smo da govorimo i o vrednostima koje ne zastarevaju, o časti, o odgovornosti, o vernosti otadžbini i spremnosti da se za opšte dobro lični interes stavi u drugi plan.

Naš narod je kroz vekove naučio da su najveće pobede one koje se izvojuju istrajnošću, jedinstvom i verom u sopstvenu snagu.Upravo to su nam u amanet ostavili junaci sa Kalipolja.

Draga braćo i sestre,

žrtva koju su podneli borci Javorskog rata nije ostala bez smisla, iako je prvi srpsko-turski rat bio izuzetno težak i plaćen velikim stradanjima On je pokazao Evropi da Srbija više nije mala vazalna kneževina koja čeka da drugi odlučuju o njenoj sudbini. Srbija je pokazala da ima volju, snagu i narod spreman da brani svoju slobodu. I upravo je ta odlučnost postala temelj svih kasnijih pobeda. Bez Javora, bez Kalipolja, bez Šumatovca, bez hiljada znanih i neznanih junaka koji su 1876. godine stali pod srpsku trobojku, ne bi bilo ni pobedonosnog nastavka borbi 1877. i 1878. godine. Ne bi bilo oslobođenja Niša, Pirota, Leskovca, Prokuplja, Vranja i drugih krajeva Srbije, niti bi Srbija na Berlinskom kongresu stekla međunarodno priznatu nezavisnost.

Zato se ovde sećamo junaka sa Kalipolja i početka velikog državnog puta koji je Srbiju uveo u red slobodnih i suverenih evropskih država. A istorija nas uči da nijedna država nije postala jaka slučajno. Svaka je svoju snagu gradila na radu, na jedinstvu, na požrtvovanju i na sposobnosti da prepozna šta su njeni trajni nacionalni interesi. Naši preci su znali da nema slobode bez države, ali su isto tako znali da nema države bez naroda koji je spreman da je čuva. Zato su nam ostavili u amanet ne samo svoje pobede, već i svoju odgovornost.

Danas, 150 godina kasnije, Srbija vodi drugačije bitke. Danas se ne branimo u rovovima, već znanjem, radom, investicijama, razvojem privrede, jačanjem naše vojske, očuvanjem našeg kulturnog nasleđa i tradicije, izgradnjom autoputeva i puteva, škola, bolnica, naučnih centara. Ali suština ostaje ista, kao i onda za vreme Javorskog rata: Snažna i slobodna Srbija jedini je siguran oslonac svakom svom građaninu i svakom Srbinu i Srpkinji, gde god oni živeli.

Politika koju današnja Srbija vodi na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem počiva upravo na tom uverenju da Srbija mora biti dovoljno snažna da sama donosi svoje odluke, da čuva svoju slobodu, da poštuje sve narode, ali i da nikada ne odustane od zaštite svojih nacionalnih i državnih interesa, od zaštite naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, od zaštite našeg naroda sa druge strane Drine u Republici Srpskoj. To nije politika sukoba. To je politika mira zasnovanog na snazi, jer nas je istorija naučila da mir najduže traje onda kada je država dovoljno jaka da ga sačuva. I upravo zato danas ulažemo u našu vojsku, u našu kulturu, u obrazovanje, u nauku i u sve ono što čini temelje jedne ozbiljne i odgovorne države jer narod koji zaboravi svoju istoriju lako izgubi i svoju budućnost, dok narod koji čuva svoje pamćenje dobro zna kuda mu je put i gde treba da ide.

Zbog toga i Ministarstvo kulture Republike Srbije posebnu pažnju posvećuje očuvanju kulture pamćenja. Naš zadatak nije samo da čuvamo i obnavljamo kulturno-istorijska spomen-obeležja, već da obnovimo i svest o značaju ljudi koji su stvarali našu Srbiju.

Nijedan narod ne može biti veliki ako zaboravi svoje velikane, svoje mučenike i svoje pobednike. A Javor i čitava raško-polimska, starovlaška oblast, jedno su od onih mesta na kojima se najbolje razume cena srpske slobode. Tu svaki kamen svedoči o borbi, Svaka stopa zemlje podseća nas da je nezavisnost Srbije plaćena krvlju najboljih sinova našeg naroda. Zato je naša obaveza da njihovo delo ne merimo samo rečima, već delima, da Srbiju našim potomcima ostavimo snažniju nego što smo je zatekli, da mlade učinimo hrabrijima i boljima od nas, tako što ćemo ih učiti istini, a ne zaboravu. Da ih vaspitavamo u duhu rodoljublja koje nikoga ne mrzi, ali svoju otadžbinu neizmerno voli, jer to je najveći spomenik koji možemo podići junacima sa Kalipolj: Srbija koja napreduje, Srbija koja pamti, Srbija koja je jedinstvena i Srbija koja veruje u sebe.

Draga braćo i sestre,

stojeći danas na Javoru pred mestom gde su pre 150 godina padali najbolji iz našega roda, osećamo i ponos i obavezu. Ponos, jer pripadamo narodu koji je umeo da slobodu stavi iznad svog ličnog života. Obavezu, jer smo, kao što rekoh, dužni da tu slobodu čuvamo i predamo budućim pokoljenjima još snažniju i još sigurniju.

Neka nam zato ovaj veliki jubilej ne bude samo sećanje na prošlost. Neka bude i zavet za budućnost, zavet da ćemo čuvati Srbiju kao što su je čuvali naši preci, da ćemo čuvati njeno dostojanstvo, njenu kulturu, naš jezik, naše svetinje, naš narod, ma gde god on živeo. Jer, Srbi su na Javoru stali pred Turke godinu dana pošto su to njihova braća učinila u Nevesinju i u Bosanskoj Krajini. Naši preci nisu mogli da biraju vreme u kojem će živeti, ali su mogli da izaberu kako će mu služiti. Oni su izabrali čast. Danas i mi imamo izbor da budemo dostojni njihove žrtve. To znači da gradimo Srbiju koja je privredno jaka, politički stabilna, vojno sposobna da odvrati svaku pretnju, kulturno samosvesna i duhovno utemeljena. Samo takva Srbija može biti pouzdan oslonac svom narodu i uvažen partner u svetu. Samo takva Srbija može biti garant mira, stabilnosti i napretka na Balkanu. I upravo takvu Srbiju, Srbiju koja veruje u sebe, Srbiju koja ne odustaje od svoga naroda, od svojih državnih i nacionalnih interesa, gradimo danas zajedno, predvođeni našim predsednikom.

Čuvajući uspomenu na junake Kalipolja, mi ne veličamo rat, mi veličamo ljude koji su bili spremni da za slobodu žrtvuju sve što su imali. To je suštinska razlika.

Srbija je kroz svoju istoriju uvek najviše želela mir, ali je isto tako znala da nema trajnog mira bez slobode, niti slobode bez snažne i uređene države. Zato je naša najveća obaveza da ostanemo složni, da ne dozvolimo da nas oslabe podele, da budemo svesni da su najveće pobede u srpskoj istoriji dolazile uvek onda kada je narod bio ujedinjen oko najvažnijih ciljeva i najvećih vrednosti.

Neka nam primer junaka sa Javora bude pravi putokaz. Oni nas uče da su vera u svoju državu, ljubav prema otadžbini i spremnost na požrtvovanje vrednosti koje ne poznaju vreme. Te vrednosti su podjednako važne i danas, kao što su bile i 1876. godine.

Zato danas, kao izaslanik predsednika države, izražavam duboko poštovanje svima koji neguju kulturu pamćenja i koji svojim radom čuvaju istinu o našoj slavnoj prošlosti. Narod koji pamti svoje junake ima snage da stvara i nove pobede i da rađa nove junake, da pobeđuje u miru, u radu, znanju i razvoju.

Neka je večna slava svim znanim i neznanim borcima Javorskog rata i herojima bitke na Kalipolju. Neka je večna slava svima onima koji su svoje živote položili u temelje Srbije, od Kosova pa na ovamo. Živela Srbija! Živeo srpski narod!“