Jokić: Dela Ive Andrića - višestruko potvrđen primer klasičnih književnih vrednosti

10. decembar 2021.

Pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo Radovan Jokić prisustvovao je Svečanoj sednici pod nazivom „Nobelova nagrada Ivi Andriću (1961-2021)“ u Zadužbini našeg nobelovca povodom obeležavanja 60 godina od uručenja Nobelove nagrade Ivi Andriću, jednom od najvećih srpskih i jugoslovenskih književnika. Tom prilikom Jokić je istakao značaj i aktuelnost Ive Andrića, te da su njegova dela višestruko potvrđen primer klasičnih književnih vrednosti odnosno mera potpunog sklada forme i sadržine.

„Koristeći klasične pripovedačke tehnike, ali sa vanrednim osećajem za jezik i njegovu ekonomiju i neuporedivom moći psihološke karakterizacije likova, stvorio je izuzetno slojevite pripovetke i romane kroz koje se čitalac lako kreće, uzimajući sa svakog od nivoa priče onoliko sadržaja i saznanja koliko može da ponese“, naglasio je Jokić i dodao da koliko god postmoderna književnost doskora, a neorealistička ili eksperimentalna sada, bežala od klasičnog izraza, njegova komunikativnost, sadržajnost i lepota ipak ostaju mera vrednosti koja se u Andriću već jedan vek potvrđuje.

Jokić je ukazao da se Andrić u najvećem broju svojih proznih dela bavi balkanskim prostorom i njegovom bližom ili daljom istorijom, a da su njegovi junaci istorijske ili anonimne ličnosti, mali ljudi, s naših prostora.

„U moru agresivne, frivolne, banalne literature, najčešće sa engleskog jezika, domaći čitalac stiče utisak da naš deo sveta nimalo nije vredan priče i pričanja i da se tu nikada ništa vredno pomena nije desilo. Verovatno ništa bolje od Andrićevih dela ne pokazuje koliko je to netačno“, ocenio je pomoćnik ministra.

Jokić je podsetio da interes za njegova dela ne jenjava, te da za one jezike i čitaoce koji su nam kulturološki i istorijski bliski, njegova dela su samorazumljiva i bez dodatnih tumačenja i percipiraju se kao deo sopstvene baštine, dok za one druge koji Andrića čitaju u prevodu, a koji Balkan ne poznaju i za koje je on sinonim evropskog orijentalizma, čitanje Andrića izgleda kao literarno odgonetanje drevnih balkanskih tajni.

„Činjenica da ni jedan ni drugi pristup Andriću nisu iscrpljeni i da ni posle tolikih decenija njegova dela nisu izgubila i da čuvaju svoju prvobitnu univerzalnost, estetičnost i etičnost, govori o tome da Ivo Andrić jeste jedan od najvećih stvaralaca našeg jezika i jedan od, bez sumnje, najvećih svetskih pisaca 20. veka. Andrićeva priča o pripovedanju i umetnosti kao nasušnoj potrebi čovečanstva i dalje poučava, inspiriše i traje“, zaključio je Radovan Jokić.

Na Svečanoj sednici prikazani su televizijski snimci iz arhive Radio-televizije Srbije o Andrićevoj Nobelovoj nagradi, koji su nastali od 26. oktobra do 10. decembra 1961. godine.