Министар културе и информисања Владан Вукосављевић говорио је на отварању научног скупа „Српски културни простор: устројство, проблеми, вредности”, који је почео у Новом Саду у Свечаној сали Матице српске. Том приликом министру је уручено посебно признање Матице српске за досадашњу сарадњу и покретање идеје за одржавање поменутог скупа: Специјална плакета и Печат Матице српске.
Отворен скуп Српски културни простор: Устројство, проблеми и вредности
Београд,
17. мај 2019.
Обраћајући се присутним научницима, академицима, професорима и осталим представницима стручне јавности, министар Вукосављевић је подсетио на вредност и значај очувања свих елемената који учествују у градњи српског идентитета.
„Културни образац јесте основ за постојање и трајање народа на историјској сцени. Историја памти народе и друштва који су нестали са историјске сцене, а разлоге за овакав исход можемо да тражимо и на пољу културе. Зато је обавеза сваке генерације да у складу са својим знањем, моралом, етиком учини колико може за напредак српске културе, српске духовности и српског идентитета“, казао је министар.
Министар је подсетио присутне да је овај скуп наставак активности која је зачета потписивањем „Повеље о српском културном простору“.
"Српски културни простор је онај географски простор на коме је српски народ током дугог историјског трајања оставио несумњиве трагове свог материјалног и нематеријалног културног наслеђа. Ти простори, не поклапају се са политичким просторима народа у неком историском тренутку“, рекао је Вукосављевић.
Како каже министар, у додирима културалних тектонских плоча неминовно настају варничења, али се буде и изазови који некад представљају најистакнутија обележја неких културних простора. Према његовим речима, културни простори функционишу према два доминантна принципа: позајмљивање и одбијање.
„Када се говори о позајмицама можемо рећи да културна добра или културне особености стално путују. Културе их наизменично истовремено извозе и позајмљују. У тој вечитој игри културног преноса, струјање културних размена никад не престаје. Културне позајмице и размене јесу начин на који се аутентични културни простор обогаћује. Културни простори нису херметични. Одбијања могу да представљају изазов пред којим свака национална култура мора да се одреди“, додао је он.
Министар је истакао важност теме културног сећања, историје памћења и инклузивног потенцијала српског културног простора који оснажује развој српске културе, нашег културног идентитета, нашег заједничког сећања и заједничког културног обрасца.
„Задатак ове генерације и свих институција, међу којима је и Министарство културе, јесте да уложи максималан напор како би се култура учвршћивала и унапређивала те тако унапређена предавала генарацијама које долазе“, поручио је министар.
Осим министра Вукосављевића, на отварању је говорио и др Драган Станић, председник Матице српске, а своје учешће је најавило преко 60 учесника, између осталих академици: Матија Бећковић, Миро Вуксановић, Василије Крестић, Милован Данојлић, Младен Шукал као и професори универзитета: Вељко Брборић Славко Гордић, Мило Ломпар, Слободан Владушић, Ђорђе Трифуновић, Љубомирка Кркљуш, Милош Ковачевић, Часлав Копривица и други.
Међу темама које ће бити представљене на скупу најављене су: „Српски културни простор: оквири, границе и преплитања”, „Српско књижевно премрежавање”, „Српски национални идентитет - религијски и секуларни модел”, „О суштинским питањима српског културног јединства“, „Духовна култура као извор и исходиште српског културног простора“, и многе друге.
Дводневни скуп под окриљем Матице српске организовали су: проф. др Драган Станић, проф. др Слободан Владушић, др Драган Хамовић, проф. др Јован Делић, проф. др Срђан Шљукић.
