Отворена прва изложба Меморијалног центра „Старо сајмиште“

Помоћница министра за културно наслеђе и дигитализацију Данијела Ванушић истакла је том приликом да се Министарство снажно залаже за неговање културе сећања.

„Захваљујући оснивању Меморијалног центра, логор ʼСтаро сајмиштеʼ учвршћујемо у наше колективно сећање и тиме одајемо дужно поштовање свима онима које је једно историјско помрачење, покренуто верском или политичком искључивошћу прогласило дехуманизованим и обесправљеним бићима нижег реда недостојних живота. Догађаји и личности који су дали трајан белег нашој историји не смеју бити заборављени, јер су поуздан путоказ и чврст доказ нашег колективног опредељења да се боримо против идеја дискриминације и мржње и да се не одричемо основног људског права на живот и слободу“, нагласила је Ванушић.

Ванушић је напоменула да је „Старо сајмиште“, упркос свом историјском значају, све до ове године био једини необележени логор у Србији, и више од седам и по деценија препуштен забораву као простор мучилишта, губилишта и сећање на недужно страдале жртве и додала да је након доношења Закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ започета системска брига.

„Од тог тренутка, започели смо системско обнављање сећања на логор терора који се налазио на територији Независне Државе Хрватске, а под директном немачком војном управом у коме су Јевреји, Срби и Роми зверски пребијани, вешани и стрељани, умирали од глади, или депортовани у друге логоре за принудни рад и у логоре смрти, одакле се већином никад нису вратили“, напоменула је Ванушћ.

Ванушић је поручила да ће се заједничким радом, знањем и посвећеношћу простор некадашњег логора „Старо сајмиште“ претворити у савремени изложбени, образовни и научно истраживачки Меморијални центар по угледу на најбоље примере у Европи и свету.

На отварању прве изложбе в.д. директора Меморијалног центра „Старо сајмиште“ Кринка Видаковић-Петров указала је на њену симболику будући да се данас обележава почетак интернирања у Јеврејски логор Земун 1941. године.

„На вама је да кад уђете у изложбени простор осетите како корак по корак напуштате свет нормалности и улазите у логорски свет мрака и тескобе, страха и безнадежности, обезличења и понижења,  немоћи и безнађа које су искусили заточеници - обични људи онда, не друкчији од вас сада. Ви ћете слободно изићи из симболичног логорског простора на изложби,  али се надам да ће вас она подсетити шта значи универзална људска вредност - слобода. Вредност слободе најбоље знају они који је нису имали, а ми који је данас имамо, баш зато не бисмо смели себи да дозволимо да је изгубимо - у погубној лакоћи заборава и незнања“, нагласила је Видаковић-Петров и подсетила да је од укупно око 40.000 заточеника у логору Сајмиште, страдало око 17.000, што га чини, на данашњој територији Србије, највећим нацистичким логором како по броју заточеника, тако и по броју жртава.

Видаковић-Петров је навела да логор „Старо сајмиште“ представља симбол страдања Јевреја Србије, српских Рома и Срба, како из Србије тако и из НДХ, али, пре свега, симбол страдања свих оних, које су окупационе власти прогласиле непријатељима, било зато што су рођени као Срби, Јевреји и Роми, или зато што су се супротстављали злу расизма, фашизма и нацизма.

„Зло је велики мајстор, а његов притајени шегрт је заборав. Логор Сајмиште био је седам деценија прекривен заборавом. Дошло је време да га ослободимо и да се поклонимо сенима његових жртава. И то је основни задатак Меморијалног центра ʼСтаро сајмиштеʼ”, закључила је Видаковић-Петров.

Изложба „Логор на Београдском сајмишту (1941-1944)” даје приказ  драматичне трансформације Београдског сајмишта од симбола привредног напретка, савремене архитектуре и места повезивања младе Краљевине Југославије са светом до места масовног заточења, смрти и разарања. Захваљујући овој поставци, јавност има прилику да се хронолошки упозна са  две најважније историјске фазе Београдског сајмишта, Јеврејским логором Земун, у којем су били депортовани сви преостали Јевреји из Србије, делом и Роми, као и Прихватним логором Земун, у којем су били интернирани пре свега српски цивили и припадници устаничких покрета са подручја усташке НДХ, Србије, али и из других делова нашег региона.