Гојковић: Подршка ка нултој толеранцији према родно заснованом насиљу

„Посвећеност наше државе у решавању ове пошасти која погађа не само Србију, већ и све земље на свету, неупитна је. Како бисмо оснажили одговор надлежних институција и борбу против насиља над женама учинили ефикаснијом, унапредили смо нормативни оквир“, нагласила је председница Координационог тела за родну равноправност и додала да је, на основу статистичких података, у овој години 26 жена изгубило живот у партнерском и породичном насиљу, а да је само у последњих десет година, убијено је 300 жена, што захтева и намеће потребу да се говори о важности институционалне реакције на родно засновано насиље и фемицид.

Гојковић је подсетила да Закон о спречавању насиља у породици, који је усвојен у Народној скупштини током њеног мандата председнице Парламента, који се примењује од јуна 2017. године, предвиђа координирани рад надлежних институција. Она је истакла важност функционисања те координације на свим нивоима - републичком, покрајинском и локалном, међу ресорним министарствима и надлежним државним институцијама.

„Тада смо и први пут увели изрицање ʼхитних мераʼ према насилнику, које могу трајати 48 сати. Њихова главна сврха је да се он, пре свега, удаљи од жртве. Предвидели смо принудно исељавање насилника из куће, као и принудну забрану приласка и контактирања са жртвом. Друга важна новина била је формирање група за координацију и сарадњу које имају задатак креирање индивидуалних планова заштите, у договору са жртвом насиља. Веома је важно што је закон предвидео и специјализоване обуке за полицијске службенике, јавне тужиоце и судије, како би у контакту са жртвом, али и насилником, пружили адекватан одговор и поступање“, изјавила је председница Координационог тела.

Гојковић је рекла да нови Закон о родној равноправности, такође, кровни у тој области, предвиђа мере и активности усмерене на сузбијање родно заснованог насиља. Између осталог, специјализоване услуге за случајеве родно заснованог насиља: СОС телефон, сигурне куће и прихватилишта, бесплатну правну помоћ и психолошка саветовалишта, помоћ жртвама сексуалног насиља у кризним центрима, као и рад са починиоцима. Она је додала да је усвојена и Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период 2021-2025, која је усклађена са Истанбулском конвенцијом и међународним препорукама.

„Створили смо све предуслове да међуресорна сарадња и координација буде јача, а подршка жртвама насиља адекватна и правовремена. Србија је у протеклом периоду остварила видан напредак у погледу унапређења законског оквира у области борбе против насиља у породици. Много више пажње и подршке се придаје жртви, али и даље забрињавају подаци о броју жена жртава насиља, а поготово број са смртним исходом”, напоменула је председница Координационог тела.

Гојковић је оценила да је потребна потпуна и доследна примена донетих закона и коришћење свих механизама које закон омогућава, како би се наше друштво изборило са насиљем над женама. Она је истакла да је неопходно радити на ширењу друштвене свести о штетности родно заснованог насиља узимајући у обзир чињеницу да 85 одсто грађана сматра да је родно засновано насиље у Србији уобичајена појава, а 29 одсто или скоро трећина сматра да је насиље приватна ствар и да треба да се реши у оквиру породице.

„Јасно је да морамо да радимо више на едукацији становништва, посебно младих, о штетности насиља и да их научимо да препознају шта је све насиље и како да одреагују. Не сме бити никаквог оправдања или релативизације насиља над женама. На свима нама је да допринесемо изградњи друштва у коме се насиље над женама неће толерисати и у коме ће насилник и одговарати пред законом и бити на стубу срама“, закључила је Гојковић уз уверење да се може створити безбедно окружење за све жене и девојчице у Србији уколико постоји  ефикасан и активан заједнички, мултисекторски и координисан рад институција, на чему као друштво морамо да радимо.