Шест цркава проглашено за споменике културе

Камен темељац за цркву Блажене деве Марије у Земуну положен је 1785. године, а 1794. године је стављен под кров. Обновљена је 1817. године, а темељно  рестаурирана средином XIX века. Овај споменик културе има културно-историјске и архитектонско-урбанистичке вредности  у контексту београдског споменичког наслеђа, представља маркантно обележје и значајну споменичку вредност просторне културно-историјске целине Старо језгро Земуна, која је проглашена  за културно добро од великог значаја за Републику Србију.

Гркокатоличка црква у Куцури, посвећена Успењу Пресвете Богородице, подигнута је 1792. године у класицистичком стилу, са барокним утицајима који су видљиви на звонику цркве. Иконостас, насликан 1813. године, рад је Арсе Теодоровића, једног од најзначајнијих сликара српског порекла у раздобљу класицизма. Сликарска дела Арсе Теодоровића, која се налазе у Гркокатоличкој цркви у Куцури, представљају важно културно и историјско наслеђе, поседују значајан уметнички квалитет и важни су за истраживања сликарства XIX века у Војводини.

Изградња Евангелистичко Хришћанске цркве у Врбасу започета је 1816. године, а довршена 1820. године, а црква има стилске карактеристике класицизма што је типично за објекте подигнуте у првим деценијама XIX века. Због веома занимљиве обраде фасаде, као и ентеријера, црква поседује велику архитектонску и културно-историјску вредност и спада међу најзначајније протестантске цркве у АП Војводини.

Црква Успења Богородице у Вукони саграђена је 1905. године према пројекту чувеног српског архитекте Светозара Ивачковића. Својом конструкцијом и складно обрађеним фасадама он обједињује кључне елементе неовизантизма сведочећи о архитектонским стремљењима крајем XIX века и оживљавању српског националног стила.

Црква Вазнесења Господњег у Цветуљи подигнута је у пространој порти, на узвишењу на коме се све до 1884. године налазила друга по реду црква брвнара у том селу с почетка XIX века. Црква је уобличена у складу са богослужбеном праксом и потребама верника према моделу који је развијан крајем XIX века на територији Србије. С обзиром нa своје културно-историјске и градитељске вредности црква Вазнесења Господњег у Цветуљи је од посeбног културног и историjског знaчaja.

Цркву Преноса моштију Светог Оца Николаја у Врелу саградио је Тодор Тодоровић, најпознатији неимар који је радио у северозападној Србији средином XIX века. Настао по угледу на сакрални архитектонски узор из престоничког Београда, врелачки храм сведочи о томе како се мењало традиционално градитељско наслеђе доминантно у западним крајевима Кнежевине Србије. Посебну споменичку вредност има иконостас који својим ликовним решењима и пластичним украсом представља једно од најбољих остварења сликара Лазара Крџалића. У унутрашњости је остварен хармоничан однос конструктивних и декоративних елемената, због чега, уз покретна добра које баштини, споменик културе представља вредну уметничку и културно историјску целину. У споменику културе се чува златоткана плаштаница, израђена срмом на кадифи која је награђена на светској изложби у Паризу. Црквену ризницу употпуњује 40 - ак богослужбених књига из XVIII и XIX века, од којих се издваја Пролог прилижен врелачком храму 1795. године.