Отворен највећи српски музеј ван граница Србије

„Јужна тачка српског културног простора налази се на Атосу, у манастиру Хиландару, а северна управо овде, у славној Сентандреји“, рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић на отварању новог Музеја Српске православне епархије будимске у Сентандреји, у Мађарској.

„Помисао на Сентандреју изазива у нама и осећање поноса и осећање меланхолије. Прво, због богатог наслеђа наших давних сународника, а друго због чињенице да су проток времена и историјски процеси учинили да је овде преостало мало Срба. Музеј ће бити нова, садржајна тачка на овом месту богатог памћења“, истакао је министар.

Министарство културе и информисања Србије  2018. године износом од пет милиона динара суфинансирало је уређење музејског изложбеног простора, а 2019. обезбеђена су средства у износу од 330.000 евра за завршетак радова у оквиру обнове и адаптације зграде новог Црквеног музеја у Сентандреји.

„Препознајући значај пројекта, Министарство културе и информисања је, само у протекле две године, значајно финансијски помогло израду пројекта и обнову и адаптацију зграде Музеја. У име Владе Републике Србије и Министарства културе и информисања посебно бих се захвалио Влади Републике Мађарске, без чије велике помоћи и подршке би пројекат обнове био знатно компликованији и са неизвесним временским роком завршетка“, казао је Вукосављевић.

У децембру 2016. године, Влада Мађарске посебном одлуком, преко Министарства за људске ресурсе, обезбедила је средства за приоритетне пројекте Српске православне цркве у Мађарској, дотацију у износу од 1,6 милијарди форинти (више од пет милиона евра). Од тог износа, 750 милиона форинти (око 2,5 милиона евра) било је намењено обнови комплекса Препарандије (некадашње учитељске школе) у који је по завршетку радова смештен Музеј Српске православне епархије будимске.

Српска компонента овдашње богате културне историје биће овом музејском поставком обухватније представљена, а у самом је граду очигледна у лику седам прелепих цркава које су Срби градили, од епохе Велике сеобе под Патријархом Чарнојевићем. Сентандреја показује да је српски народ свој животни опстанак изједначавао са потребом одржања своје културе, духовне и материјалне. Где год је доспео, одмах је уз домове градио своје храмове, своја стецишта и сабиралишта, своје духовне и културне оријентире“, истакао је Вукосављевић.

Министар је подсетио да поред доминантних процеса глобализације, сваки народ мора да се труди да сачува своје особености и да је мултикултуралност велико богатство.

„Уверени смо да ће и овим културним топосом бити оснажене везе између две државе, Мађарске и Србије, и да ће ова поставка учинити да се наши мађарски пријатељи боље упознају са културом суседног српског народа. Мађарску и Србију везује много тога. Између осталог, поносни смо на то што велики број припадника мађарског народа живи у Србији, као и на то што су они пуноправни грађани Србије, коју с правом сматрају за своју домовину. Исто тако, ценимо и поштујемо то што Срби у Мађарској уживају сва права загарантована светским стандардима у области заштите националних мањина“, поручио је министар.

Отварању највећег српског музеја изван граница Србије, институције која сведочи o присуству српске културе на простору Епархије будимске пре и након Велике сеобе Срба 1690, присуствовали су и патријарх Иринеј, државни секретар за везе са црквама и мањинским заједницама у Влади Мађарске Шолтес Миклош, генерални секретар председника Србије Никола Селаковић, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић и друге високе званице.

Нова стална изложбена поставка од преко 450 експоната садржи вредна уметничка дела на чијем прикупљању су посвећено радиле Галерија и Библиотека Матице српске, а визуелни идентитет целокупног изложбеног простора, као и  осмишљавање концепције сталне изложбене поставке, реализује се у сарадњи са Галеријом Матице Српске из Новог Сада.