Глобални самит жена 2023. године у Абу Дабију одржава се под покровитељством шеике Фатиме Бинт Мубарак, мајке нације, председнице Опште женске уније Уједињених Арапских Емирата и врховне председнице Фондације за развој породице, која је и отворила скуп, на коме учествују истакнуте државнице, предузетници, друштвени активисти, личности из културе, медијске личности и научници из бројних земаља.
Гојковић је на свечаном отварању у уводном обраћању указала да је пре само једног века у већем делу планете било незамисливо да жене имају лидерску улогу у друштву.
„Временом и све већом и видљивијом улогом које су жене добијале, постајало је кристално јасно да лидерске позиције нису ексклузивно право такозваног “јачег пола”, већ напротив. И друштвена пракса и бројна научна истраживања показала су да је лидерство, првенствено посматрано као вештина рада с људима и способност утицања на њих, својствено женама барем исто толико колико и мушкарцима“, рекла је Гојковић.
Наводећи да пут до таквог схватања нигде на свету није био ни једноставан, ни лак, истакла је и примере из Србије који показују како су жене оствариле битан друштвени утицај, чак и пре него што се то догодило у другим деловима Европе.
„Чувена Милица Томић, полиглота и родоначелник борбе за права жена, била је прва жена политичар и уредник новина у Србији и шире. Од 757 посланика на историјској Великој народној скуштини 1918. године, седам су биле жене, међу којима и Милица Томић. То је био велики искорак не само за Србију, већ и за модерну Европу, у којој жене још увек нису могле да гласају. Ксенија Атанасијевић, прва жена која је докторирала у Србији пре тачно 101. годину, у свом професионалном напредовању пролазила је кроз велики отпор својих мушких колега. Упркос томе, за дванаест година рада на универзитету успела је да изради преко 250 радова из филозофије, етике, естетике и античке књижевности и постане један од симбола афирмације начела родне равнопоравности у Србији и региону“, навела је министарка.
Гојковић је рекла да је данас, сто година касније, Србија земља у којој су жене на лидерским позицијама редовна и природна појава, а да трећину министара у Влади чине жене, које су на водећим позицијама и у бројним важним државним институцијама, јавним предузећима, великим приватним компанијама, установама културе и спортским организацијама.
Истакла је да је све то, као и бројни други примери широм света потврда да данашњи свет почива на неизоставној и незамењивој улози жена лидера.
Подсетила је да у ресору културе посебно видљиво колику важност имају жене, и да се показало да било као ствараоци, стручњаци, директорке музеја, галерија, библиотека и других установа, жене поседују не само аутентични уметнички сензибилитет, већ и велики дар за управљање, стратешко размишљање и иновирање.
„Примера за то има много, и данас и у прошлости. Ове године, Србија и Унеско обележавају 150 година од рођења велике српске и светске сликарке Надежде Петровић. По много чему јединствена личност, успела је да интегрише српско сликарство у модерне европске токове крајем 19. и почетком 20. века. Била је део велике плејаде српских сликара свога доба, а иако жена, међу свима њима остала је убележена као особа са најмодернијим и најнапреднијим уметничким и друштвеним ставовима“, рекла је Гојковић.
Председница Координационог тела за родну равноправност указала је и да се током више од три деценије у јавном и политичком животу много пута сусретала са великим државницама, припадницама дипломатског кора и политичким лидеркама и да су жене тог формата дале велики допринос, инспирисале бројне генерације и дале им подстрек да превазиђу ригидне и застареле флоскуле о „мушком свету у коме живимо“.
Навела је да је савремени свет пун бројних изазова, а све чешће и неслућених и нежељених догађаја, какви су пандемија или природне катастофе и да се у вртлогу криза, показало да су жене увек на првим линијама борбе и да су управо оне подносиле највећи терет.
„Изградња мира, друштвена интеграција и управљање напретком, три су лица исте појаве: хуманог развоја наших друштава и човечанства. Искуство нас је научило да је за остваривање ових универзалних циљева потребно истовремено и равномерно укључивање оба пола. У супротном, свет каквим га познајемо, и од кога немамо бољи и лепши, склизнуо би у самодеструкцију и негирање самог себе и кључних вредности на којима је изграђен, а међу којима родна равноправност заузима једно од најважнијих места“, нагласила је Гојковић.
Глобални самит жена у Абу Дабију организује Светски Савет Муслиманских заједница у сарадњи са Општом женском унијом у знак сећања на 100 година од када су жене стекле право гласања и избора.