Отворена изложба „Срби и Србија у османским документима 15-19. века“

„У историјском смислу, сви народи и сва друштва говоре два језика: говоре језиком политичке историје и политичких интереса, али и језиком културе. Када говоре језиком културе, народи се боље разумеју и прихватају. На паметним друштвима и појединцима је да се определе који ће им од ова два језика бити матерњи. Надамо се да ће то заувек бити језик културе“, рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић на отварању изложбе „Срби и Србија у османским документима 15-19. века“ у Архиву Србије.

Министар је подсетио да ове године обележавамо 140 година од дипломатских односа Србије и Турске и да наше две земље везују значајни историјски датуми и многе околности. Ова изложба и пратећи каталог представљају први видљиви резултат започете сарадње два архива: Османског и Архива Србије и појединих установа културе у Србији.

„Проучавање блага које се налази у Османском архиву од великог је интереса за Републику Србију и, верујем, од интереса за Турску. Такође, верујем да ће наши стручњаци у деценијама пред нама имати довољно материјала који ће им помоћи да тумаче и разумеју праву историју, ону која је заиста постојала“, подвукао је Вукосављевић.

Освајања Османског царства од 14. до 16. века, које се за време свог врхунца простирало од Дунава до Нила, учиниле су га међународном силом која је остављала неизбрисиве трагове на освојеним подручјима. У таквом поретку, Балканско полуострво је чинило важан део Царства а векови обележени османском владавином на овим просторима, поред негативних појава које су део освајачке политике, резултирали су многим културним и друштвеним прожимањима.

„Један од докумената који је привукао моју пажњу јесте део пописа на Косову и Метохији. Имајући веру у поузданост османске архивистике, очекујем да ће тај документ и њему слични документи посведочити о томе ко је вековима живео на Косову и Метохији и да ће поуздана историјска истина бити најбоља брана историјском ревизионизму сваке врсте“, истакао је министар Вукосављевић.

Констатујући да су односи између Србије и Турске на највишој тачки до сада, притом посебно у области културе, министар је закључио да верује како ће они у деценијама испред нас донети плодоносне резултате обема земљама.

До сада је истражено и похрањено у Архиву Србије више од 22 хиљаде скенираних докумената значајних за историју српског народа под турском влашћу. На изложби је представљен тек незнатан део тог материјала.

На отварању је говорио и амбасадор Републике Турске Танжу Билгић, директор Председништва државних архива Владе Републике Турске професор др Угур Унал и директор Архива Србије др Мирослав Перишић.

Аутор изложбе и пратећег каталога је Ениса Аломеровић-Хубанић из Архива Србије.