Писмо министра Вукосављевића генералној директорки Унеска

Поводом учесталих покушаја отимања значајних тековина српске културе и кључних делова српске културне баштине на подручју Кoсова и Метохије, које се поновило у случају фалсификовања истине везане за српску православну цркву Светог Николе у Новом Брду, министар културе и информисања Владан Вукосављевић упутио је госпођи Одри Азуле, генералној директорки Унеска, писмо следеће садржине:             

Поштована генерална директорко Унеска, госпођо Азуле,

Желео бих да са Вама поново поделим велику зебњу и забринутост у вези са стањем српског културног наслеђа на Косову и Метохији, уз напомену да је овога пута реч о флагрантном кршењу свих међународних кодекса. Перманентни напади на српске споменике (нпр. од 1999. године, манастир Високи Дечани je више пута био мета оружаних напада) као и фалсификовање историје на овом подручју, посебно од момента једностраног проглашења независности Косова (2008), сада су еволуирали у отимање и присвајање културног и верског наслеђа Срба на овом простору.

Овога пута, реч је о археолошким остацима средњовековног града Ново Брдо и монументалне катедралне српске православне цркве Светог Николе, некадашњег саборног храма новобрдских и грачаничких епископа, који се налази у подграђу тврђаве Ново Брдо, у истоименој општини. Овај храм датира из средине 14. века и грађен је у романичком стилу као и друге велике српске задужбине из тог времена, и до пада под османску власт, био је главно богослужбено место.

Наиме, Косовски археолошки институт извео је, уз подршку Амбасаде СР Немачке у Приштини, радове на реконструкцији управо овог сакралног локалитета, назвавши га новим именом као – „обнова катедрале у Артани“ и, третирајући га као римокатоличку катедралу, о чему говоре албански и косовски медији али и званичници (Рамуш Харадинај, Приштина).

Ново Брдо је, иначе, заштићено као споменик културе Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС у Београду, бр. 266 од 28. фебруара 1948. године, а категорисано за споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године. Уписано је у Централни регистар непокретних културних добара Србије под бројем СК 1393. Средњовековни град Ново Брдо представља један од локалитета који према „косовском“ Закону о специјалним заштићеним зонама (број 03/L – 039 од 20.02.2008) подлеже посебној процедури, према којој се, за сваку сличну активност, осим од косовских институција мора тражити и став Савета за спровођење и надгледање, чији је члан Српска православна црква. Ово тело, међутим, није консултовано у вези са пројектом Косовског археолошког института. 

Као што Вам је познато, Унеско од  2014. године спроводи пројекат „Ревитализација тврђаве Ново Брдо“ са циљем да оживљавање овог споменика културе кроз истраживање, конзервацију и рестаурацију допринесећи укупном друштвено-економском развоју општине и подизању свести о значају културног наслеђа код шире јавности и локалне заједнице. Пројекат је финансирала  Европска унија, а спроводио Унеско у сарадњи са Унмиком, и развијан је као део кровног програма Европске уније „Равномерни регионални развој“. Република Србија подржава овај пројекат и планира да се укључи у његову реализацију.

Значајно сведочанство о досадашњим обимним истраживањима Новог Брда, са цитираним историјским и археолошким изворима и фотографски документованим   елементима пластике који јасно указују на порекло и стил овог храма, представљени су у монографији „Црква Св.Николе – Катедрала Новог Брда“, еминентних археолога Марка Поповића и Игора Бјелића, који су на Унеско пројекту били ангажовани у својству научног и конзерваторског саветника. Резултати oових истраживања вршених 2015. и 2016. године објављени су 2018. године у поменутој монографији, у издању Завода за заштиту споменика културе Републике Србије (на српском и енглеском језику), коју Вам достављамо у прилогу овог дописа.

О свему овоме, обавештена је Делегација Европске уније као и Мисија ОЕБС-а у Србији.

Уважена госпођо Азуле,

Поново наводимо да је Јужна српска покрајина Косова и Метхија, сходно одредбама Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 (1999) у саставу Републике Србије, као значајно седиште културног и сакралног наслеђа највише категорије, на коме се налази преко 1.300 цркава, манастира, џамија, археолошких локалитета и просторних целина, а који чине део богатог културног наслеђа Републике Србије, те да се налази под управом Уједињених нација.

Уз непобитну чињиницу да је већ направљена велика штета на аутентичним остацима поменуте српске средњевековне базилике, упућујем Вам поново, најискренију молбу да још једном сагледате све наведене чињенице, у циљу пружања недвосмислене заштите ове значајне културне баштине, као и да реагујете у складу са високим принципима и препорукама организације на чијем сте челу, посебно имајући у виду Конвенцију о заштити светске културне и природне баштине, чији је Србија потписник (1972).

У искреном уверењу да ће Ваша реакција бити промптна и недвосмислена, стојим на располагању и за све друге детаље овог вандалског чина.

Молим Вас да примите изразе мог најдубљег поштовања.

Министар културе и информисања

у Влади Републике Србије

Владан Вукосављевић