Министар културе и информисања Владан Вукосављевић у друштву епископа шумадијског господина Јована и председника општине Аранђеловац Бојана Радовића обишао је Аранђеловац.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић у друштву епископа шумадијског господина Јована и председника општине Аранђеловац Бојана Радовића обишао је Аранђеловац.
У Народном музеју Аранђеловца одржан је састанак на коме су уз делегацију из Министарства културе и информисања и представника музеја, пристуствовали епископ шумадијски господин Јован, председник општине Аранђеловац, представници Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу и Републичког завода за заштиту споменика културе. Предмет разговора су били резултати досадашњих истраживања на локалитету Дворине–Маџарско гробље, обављање радова на конзервацији остатака цркве на Дворинама, као и утврђивање динамике истраживања и заштите откривених грађевина.
Током посете, министар је са сарадницима посетио локалитет Дворине.
„Налазимо се на значајном месту српске историје“, истакао је Вукосављевић. Он је навео да се на локалитету Дворине налазила капитална црква, а да ће истраживања показати да ли је истинито предање да се на том месту налазио и двор Павла Бакића, последњег српског деспота.
Министар је изразио очекивање да ће све институције чији су представници били на локалитету, заједно са Министарством културе и информисања, у наредном периоду са већом снагом радити на истраживању овог локалитета и конзервацији која истраживање прати и да ће то место од изузетне важности за културу и политичку историју Србије постати видљивије за јавност.
„Надам се да ћемо обрисати патину са нашег златног средњег века на још једном локалитету у Србији. Министарство ће у сарадњи са стручњацима максимално подржати даљи истраживачки рад и постепено откривање овог локалитета за посетиоце и туристе. Ми имамо много чиме да се подичимо као држава. Велико је културно наслеђе у Србији“, нагласио је министар Вукосављевић.
Он је изразио је задовољство што ће Министарство културе и информисања заједно са осталим укљученим институцијама у пројекат ревитализације Дворина радити на додатном откривању српске врло значајне, а некад заборављене средњовековне историје.