Слика коју ће заинтересовани посетиоци моћи да погледају данас до 18 часова настала је на основу цртежа из 1914. године, а као инспирација за слику Урошу Предићу послужила је народна песма „Косовка девојка“, коју је сматрао једном од најлепших у историји српске књижевности.
Министарка културе Маја Гојковић рекла је у Конаку кнегиње Љубице да ова слика на један посебан начин приказује достојанство, част и велику љубав према отаџбини.
„У исто време, када посматрамо ову слику, боје и ликове који се налазе на њој, можемо да сажмемо сву тугу једног народа. Ова слика је у ствари универзална слика која приказује сва страдања српског народа кроз нашу историју, а са друге стране, то достојанство и нашу одлучност да се увек и изнова рађамо“, нагласила је министарка.
Она је захвалила представницима Града Београда, као и Музеја града Београда што су прихватили њену иницијативу као министра културе да на данашњи дан, на велики српски празник Видовдан, Београђанима, али и свим осталим посетиоцима који су данас у Београду, ексклузивно прикажу слику „Косовка девојка“.
Гојковић је подсетила да је модел, односно узор и инспирација Урошу Предићу када је сликао „Косовку девојку“ била прелепа Београђанка, Лепосава Станковић, која је у главном граду Србије живела до 1995. године, а у „Политици“ је на дан њене смрти изашао текст са насловом: „Умрла је косовка девојка“.
„Толико историје имамо у себи да нисмо ни свесни. Поносна сам на то, на политику која развија и обнавља културу сећања, а део културе сећања свакако мора да буде и овакав један чин- приказивање предивних слика које су настале кроз делове наше историје, а то је свакако и „Косовка девојка“ за коју можемо да кажемо да је 'српска Мона Лиза'“, рекла је Гојковић.
Навела је да је ова слика била толико популарна да је њена репродукција била и на разгледницама које су својевремено продаване у хуманитарне сврхе.
Подсетила је на то да је слику „Косовка девојка“ поручило Коло српских сестара, женско друштво основано 1903. године у Београду, које се бавило хуманитарним радом.
„Генерације мог доба и нешто млађе памте ову слику и по омоту албума групе 'Бијело дугме' за који је искоришћена, а на коме су веома популарне песме које и дан данас певамо. Ова слика је тако постала ванвременска, од историјског дела, до касније употребе и у поп култури“, истакла је министарка културе.
Додала је да је веома важно да се са тиме упознају и најмлађи и да је посебна пажња данас посвећена деци па је Музеј града Београда припремио бојанке за све њих који данас буду дошли са својим родитељима да се упознају са овом сликом.
Они ће моћи да сами прикажу које би боје они користили и да поведени својом маштом креирају „Косовку девојку“.
Министарка Гојковић је рекла и да је разговарала са директорком Музеја града Београда Јеленом Медаковић о реконструкцији и адаптацији новог простора Музеја града Београда.
„ Припреме су у току и очекујемо у наредних неколико година да се заврши реконструкција и адаптација новог простора, да Музеј града Београда добије нову зграду и 'Косовка девојка' добије своје стално место, односно буде у сталној поставци. То је веома важно, да на исти начин како 'Мона Лизу' може да гледа читав свет, тако да и ми 'Косовку девојку' прикажемо нашим грађанима, свим генерацијама, али и свим туристима и путницима намерницима који долазе у Београд и који ће данас имати прилику да макар на тренутак уживају у овом сликарском умећу“, рекла је министарка Гојковић.
С обзиром да је настала у време Првог светског рата, слика „Косовка девојка“ се може тумачити као универзална сцена страдања у ратно време јер је Урош Предић насликао општељудску трагедију која прати све велике ратне сукобе, а у ликовима Косовке девојке и рањеног Орловића Павла приказао је српски народ и његове патње у рату.
Слика „Косовка девојка“ откупљена је од књижарског предузећа „Полет“ 1940. године и од тада се чува у Музеју града Београда.