Природњачки музеј у Београду први пут у својој историји добија наменску зграду

Изградња нове зграде Природњачког музеја кључни је корак у решавању једновековног проблема адекватног смештаја једног од најстаријих и најважнијих музеја у земљи. Овај пројекат од огромног је значаја за културну, образовну и научну заједницу Србије, али и шире. Његовом реализацијом отвара се могућност да се деца и млади упознају с природним благом које поседују Музеј и наша држава. Уједно, испуниће се сви услови да ова републичка установа културе на најбољи начин представи своје драгоцене збирке и богато природно наслеђе наше земље. Поред тога, Природњачки музеј моћи ће да у пуном обиму реализује обавезу матичности за природњачко наслеђе која му је додељена Законом о музејској делатности и добиће могућност прецизног увида у стање природњачких збирки у читавој Србији.

Нова зграда Музеја у Парку пријатељства биће и велики корак ка реализацији идеје о формирању музејске четврти у нашем главном граду, која ће дати значајан замах развоју културних дешавања и музејског живота. Уклапање Природњачког музеја у ову просторну целину идеално је решење за саму установу, многобројну публику и вредна заоставштина за будућност.

Током вишегодишњих напора да се пронађе оптимална опција за смештај и функционисање Природњачког музеја, а на основу бројних анализа и консултација са еминентним стручњацима из области архитектуре, урбанизма и музеологије, искристалисало се решење о изградњи нове зграде на простору комплекса „Парка пријатељства“ на Новом Београду.

Ова локација идеална је из више разлога: лако је доступна, постоје саобраћајни и комуникациони услови, пружа могућност довољно велике површине за изградњу одговарајуће зграде, налази се у пријатном амбијенту модификоване природне средине (парк-шума). Овај простор, заједно са комплексом Меморијалног центра „Старо сајмиште“, у више позитивно оцењених студија виђен је као будући кварт културе, у коме је предвиђена изградња Националне концертне дворане, позоришта и биоскопа и где се већ налази Музеј савремене уметности и одржавају бројне културне манифестације на отвореном. Са овом просторнoм целином граничи се Блок 16, комплекс испуњен комерцијалним садржајима и са великом фреквенцијом посетилаца. У непосредној близини налази се Велико ратно острво, јединствено подручје законом заштићене природе надомак центра града, са значајним визиторским потенцијалом за публику која жели да се упозна са природњачким садржајима.

За смештај, нормалан рад и потпуно остваривање заштите и чувања музејских збирки Природњачког музеја планиран је простор од око 15.000 метара квадратних у три нивоа, од чега неколико хиљада квадратних метара за изложбене сале. Изградњом наменске зграде, која по величини, структури и опреми задовољава савремене међународне стандарде и критеријуме, Природњачки музеј добиће неопходне услове за смештај збирки и њихово трајно чување, као и за примену савремених техника и технологија препарирања, конзервирања и обраде предмета. Нова зграда значиће и да публика коначно може да види природњачка културна добра из музејских депоа, док ће могућност адекватне реализације културне, изложбене, образовне и научне делатности допринети да Природњачки музеј постане један од најатрактивнијих центара културе у Србији.

Садашње стање

Природњачки музеј у Београду, основан 1895. године, једна је од најстаријих српских установа културе и једини музеј такве врсте у Србији. По богатству и разноврсности збирки, највећи је природњачки музеј у југоисточној Европи.

Данас, 128 година након оснивања, Природњачки музеј још увек је у привременом смештају, без сталне изложбене поставке која би на једном месту презентовала велику природну и културну баштину Србије, сакупљану и чувану деценијама. Тренутно се у Природњачком музеју чува 125 збирки са близу два милиона примерака стена, минерала, фосила, биљака, животиња и ловачких трофеја, које имају непроцењиву научну, музеолошку и културну вредност.

Ово огромно национално благо чува се у крајње неподесним условима, у ненаменској згради некадашње Прве женске гимназије у Београду, у којој је Музеј у привременом смештају већ 85 година. У овом ненаменском објекту нема елементарних услова за чување збирки и модеран научни рад. Велики део збирки смештен је у две монтажне конструкције у дворишту Музеја и подрумима. Природњачки музеј не располаже изложбеним простором за сталну поставку, због чега нема могућности да јавности представи националну баштину. Само захваљујући знању и изузетним напорима генерација кустоса и стручног особља, богате и драгоцене збирке Музеја сачуване су од физичког, биолошког и хемијског уништавања и оштећивања и реализовано је на стотине изложби у различитим просторима.