„У наредним недељама српској публици представиће се три стожерне тачке руске културе: наслеђе Ермитажа, једног од најзначајнијих светских музеја, балет и класична музика. Сви они не само да су заштитни знаци једне велике културе, већ су својим оригиналним изразом дали прворазредни допринос читавом човечанству“, нагласила је Гојковић.
Према њеним речима, сарадња Србије и Русије заснована је на традиционалном пријатељству два народа и на историјским везама две земље које се на најбољи начин огледају у блискости и узајамном поштовању наших култура и зато је сасвим природно да се у Србији и Београду представи чувени руски и светски музеј.
„Реализација пројекта 'Дани Ермитажа у Србији' представља врхунац наше сарадње у области културе. Она даје пун удео даљем јачању наших пријатељских односа и јасном препознавању прожимања двеју култура. То је и био заједнички циљ и идеја водиља када смо почетком фебруара ове године, са господином Михаилом Пјотровским, директором Ермитажа, договорили одржавање ове манифестације у Србији“, додала је Гојковић.
Подсећајући да историјска повезаност и сличност наших култура датира још из средњевековног доба, када су просветитељи Ћирило и Методије, ширећи хришћанство и писменост, успоставили темеље култура словенских народа, Гојковић је рекла да је од тада до данас небројено примера преплитања и узајамног обогаћивања наших култура, а да је свакако најупечатљивији и најснажнији онај о великом утицају руских уметника на развој савременог стваралаштва у Србији у периоду између два светска рата.
„У оснивању првог балетског ансамбла у нашој земљи, у Народном позоришту у Београду, кључну улогу имали су педагози и уметници из Русије, првенствено славна Јелена Пољакова. Исто се може рећи и за позоришну сцену, где је доласком редитеља, сценографа и костимографа из Русије након Првог светског рата, створено савремено позориште“, указала је Маја Гојковић.
Напоменула је и да дела чувеног архитекте Николаја Краснова и данас красе нашу престоницу у толикој мери да се може рећи да би она без њих изгубила свој урбани идентитет.
Гојковић је истакла да ће веома висок квалитет програма и занимљива дешавања у оквиру ове манифестације привући велики број посетилаца из читаве наше земље. Две атрактивне изложбе у Народном музеју Србије, како је Гојковић рекла, прилика су да се публика у нашој земљи на непосредан начин упозна са аутентичним и драгоценим делом богатог културног наслеђа Русије. Напоменула је да изложба "Невидљива уметност" пружа јединствену прилику да практично додирнемо древне фреске, старинске ћилиме и тактилне макете других дела из колекције Ермитажа а друга, под називом "Царски порцелан", да царску породицу Романов, која је одиграла важну улогу у историји Србије, упознамо још ближе.
Изражавајући посебно задовољство што „Дани Ермитажа“ у години нашег важног јубилеја – једног века српског балета, у чијем стварању су руски уметници имали значајног уплива, доноси својеврсну уметничку посластицу за све љубитеље балетске уметности, Гојковић је рекла да је уверена да је ово само почетак будуће успешне и веома садржајне сарадње.
„Дани Ермитажа само су први корак на овом путу дугорочне и богате сарадње, којом ћемо продубити и проширити наше укупне културне везе. Сведоци смо да је култура та која ствара нераскидиве мостове, а уверена сам да ћемо у данима пред нама захваљујући чулности и лепоти уметности створити плодно тло за рађање нових идеје и стварање нове публике“, закључила је Маја Гојковић.
Отварајући „Дане Ермитажа“ у Србији, Гојковић је изразила наду да ће манифестација прерасти у традицију на радост свих уметника и поклоника уметности.
На отварању манифестације обратили су се и директорка Народног музеја Бојана Борић – Брешковић, заменица директора Ермитажа Адаксина Светлана Борисовна, члан ИО Гаспром њефта Александар Дибаљ, а церемонији су, између осталих, присуствовали министри у Влади Републике Србије и представници руског дипломатског кора. Свечаност је настављена у Народном позоришту гала представом санктпетербуршког Балета Јакобсон.
Дани Ермитажа у Србији трајаће до 29. октобра, али ће изложбе у Народном музеју бити отворене до 24. новембра ове године.