"Добијање Вукове награде је једна врста причести, и осим овог конвенционалног израза у плакати, аплаузима и доприносима, лауреатима доноси причест у оном најдубљем и највреднијем што су српска култура и српска духовност породиле,“ рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић на Свечаној седници Вукове задужбине, на којој су, по 29. пут уручене награде ове институције за науку и уметност.
Вукосављевић: Вукова награда је нафора са олтара српске културе и духовности
Београд,
10. октобар 2019.
На свечаној седници поводом Дана општине Власотинце министру културе и информисања Владану Вукосављевићу уручено је Октобарско признање за 2019. годину за изузетан допринос у развоју културе и стварању услова за богатији и садржајнији културни живот на територији ове општине.
“Власотинце је парадигма онога што се у стратешком смислу дешава и данас“, рекао је министар подсећајући на културну историју ове вароши која је између два рата имала и џез оркестар. „Ако су постојала певачка друштва која су се звала „Карађорђе“, „Његош“ и „Мокрањац“, али и џез оркестар кога није имао ни један град у Србији осим Београда, онда је то управо онај замишљени распон у коме се и данас креће, у симболичком смислу, културна политика ове земље. То је чврсто ослањање на своју културно-историјску традицију, на свој идентитет и на јако струјање сопствене културе с једне стране, а са друге то је био џез оркестар који симболише неопходност, потребу и спремност српске културе да буде отворена за оне важне, занимљиве и квалитетне утицаје других култура и традиција, које сложеним процесима културних струјања обогаћују и оснажују нашу културу“, истакао је Вукосављевић.
Како пише у образложењу, награда је додељена за несебичну помоћ у реконструкцији Културног центра у коме је прошле године реализиван пројекат „Слике Власотинца“, а ове године пројекат „Пејзажи Власотинца“. Овај велики подухват део је пројекта Дијалек(а)т који је на конкурсу „Градови у фокусу“ подржало Министарство културе и информисања. Тим поводом, из штампе је изашла и збирка песама „Оратим да не патим“ на призренско-тимочком дијалекту, што је допринело пуларизацији овог говора.
„Српски језик је наше уточиште, наша кућа, кров над главом и наш идентитетски корен, а дијалекат којим се поноси овај крај и околина јесте важна нота у великој мелодији српског језика и треба је носити као своју особеност и знамен. Чувајте свој дијалекат, јер ћете тако чувати свој српски језик и своју културу!“, поручио је министар.
Десети октобар, Дан Власотинца, обележава се у част ослобођења ове општине у Другом светком рату, а посвећен је онима који су страдали за слободу Власотинца и околине.
„Десети октобар је, с једне стране, прилика да се сетимо оних који су животе дали за бољи живот поколења и прилика да видимо шта смо ми, који смо сада ту, урадили да бисмо унапредили живот тих нараштаја“, рекао је председник општине Власотинце Зоран Тодоровић. „Више од 70 пројеката укупне вредности око две милијарде динара је биланс нашег рада у ове три и по године. Могу са поносом да кажем да смо пуно учинили да олакшамо живот нашим суграђанима јер овако обимни инфраструктурни радови у власотиначкој општини нису били покренути деценијама“, додао је он.
