Вукосављевић: Ми се за културно наслеђе морамо борити као за очињи вид

„Ми се данас налазимо на једном од најсветијих и најважнијих места српске духовне историје, месту проглашења аутокефалности Српске православне цркве. Манастиру који је сведочио и који сведочи и о историји ове државе и о историји овог народа“ казао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић уочи централне прославе обележавања 800 година аутокефалности Српске православне цркве, у Жичи где је одржана конференција за штампу са темом Обнова манастира Жича.

Вукосављевић је подсетио на судбину манастира који је био разаран од стране непријатеља али и од стране природе бројним земљотресима.

„Упркос невољама које су га сналазиле, овај драгуљ српске културе и духовности опстао је 800 година и ми данас имамо разлога за понос када се окренемо назад и погледамо наше дуго историјско трајање“, истакао је министар и додао да дугујемо захвалност свима који су током векова бринули о овој светињи.

Вукосављевић је нагласио да је проглашење самосталности Српске православне цркве један од кључних догађаја у српској историји и изразио наду да ће се континуирано улагати напори на обнови српског културног наслеђа.

„Српска култура има дуго трајање кроз векове, она је самодефинисана, аутономна и аутохтона. Иако је кроз векове трпела утицаје, такви утицаји не смеју да мењају наше идентитетско језгро, а то су наш језик, ћириличко писмо, културно-историјска традиција и наш дуговечни идентитет. Никад није довољно новца за неговање нашег наслеђа, али ми ћемо наставити да се залажемо да улагање у обнову и рестаурацију српске баштине буде један од наших приоритета“, нагласио је Вукосављевић.

„Ми се за културно наслеђе морамо борити као за свој очињи вид и то свима мора да буде јасно. То је темељ историјског опстанка једног народа на историјској сцени“, закључио је министар.

Један од учесника конференције, професор Мирко Ковачевић скренуо је пажњу на то да је манастир Жича под заштитом државе  и да се сви радови с великом пажњом прате од стране надлежних. Професор Ковачевић подсетио је присутне да се обновама Жиче приступало у неколико наврата, а да је у овом тренутку један од најважнијих пројеката статичка санација. Пројекат који је такође актуелан је истраживање технолошког поступка добијања спацифичне боје фасаде манастира. Смер којим се иде је враћање на традиционалан начин израде са природним бојама.

Саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе Војин Николић истакао је како је манастир Жича комплексан објекат и захтева посебан приступ. Он је подвукао колико је сарадња између Министарства културе и информисања и Завода чврста, а да су пројекти којима се приступило и који су тек у плану дуготрајни и захтевају координисан рад учесника.

Сестра Некрарија у име манастира Жича захвалила се на подршци коју пружа Министарство културе и информисања.

Током радова на изградњи платоа пронађена је изгубљена мермерна плоча са натписом која је први пут била откривена 1925. године у манастирској порти. Реч је о фрагментованој загубљеној плочи која је послужила као подлога за поплочавање из времена владике Николаја Велимировића. Натпис на плочи говори о последњој средњовековној обнови манастира Жича, 1562. године, у време митрополита Захарије. Он је највероватније у запустелом манастиру обновио монашке келије, Палату у северозападном делу манастира и спољну припрату Спасове цркве.

На примеру Жиче, у години јубилеја Осам векова аутокефалности Српске православне цркве, показана је одлична сарадња између више институција, манастира Жича као носиоца пројекта, Министарства културе и информисања и Републичког завода који врши надзор над свим пословима заштите.