Вукосављевић: Култура је била и остаће место сусрета

„Управо је Унеско место где треба говорити о значају разноликости за богат колорит светске културне сцене.“ Овим речима започео је своје обраћање министар културе и информисања Владан Вукосављевић у уводној речи коју је пред предавање Емира Кустурице „Култура и разноликост“ одржао у седишту Унеска у Паризу.

Циљ посете српске делегације Унеску је спремање за нови четворогодишњи мандат у Извршном савету, а Србија је својим представљањем показала да чврсто поштује принципе ове организације.

„Унеско је организација чија Универзална декларација о културној разноликости промовише дијалог међу различитим традицијама, међусобно разумевање, толеранцију према другом и другачијем и једнаку вредност свих култура, тако градећи мостове и јаке везе међу народима“, рекао је министар.

Србија је као самостална чланица у Унеску још од 2003. године, а њено је чланство у оквиру СФРЈ започело 1950, те већ седам деценија заједно са другим чланицама ове организације негује културу као простор на коме се, како каже министар, говори универзалним језиком и који разумеју сви народи. „Вечерас разговарамо о култури јер се кроз разговоре о култури лакше остварује блискост. Култура је била и остаће јединствено место сусрета“, истакао је Вукосављевић.

Скренувши пажњу на тенденције у култури које прете да оформе једну униформну културу за све и да обришу границе између различитих аутономних култура, министар је указао на то да је свака појединачна култура важна за стварање културног колажа света.

„Само поштовање јединства у разноликости може генерацијама данас и онима које ће доћи отворити лепезу материјалног и нематеријалног наслеђа од ког је саткан културни матрикс свих нација света. Током дуге историје људи и културе су се формирале у сарадњи, оне су се мешале, размењивале драгоцене садржаје и тако обогаћивале“, казао је Вукосављевић и додао: „Данашње су културе уплетене, оне дозвољавају проток идеја, оне се не сударају, већ се сусрећу и разумеју.“

Према његовим речима, управо таква, разноврсних слојева је српска култура. Она је давала и примала утицаје и на разноликостима се градила, нагласио је он, ипак не заборављајући свој аутентични израз. „Српски идентитет се градио дуго. Прихватао је дарове других култура кроз време али није из вида испуштао аутентично семе из ког се развијала српска културна традиција“, истакао је Вукосављевић.

Министар је обратио пажњу и на савремено стваралаштво у Србији. „Данас идентитет српске културe настављају млади ствараоци. Они се огледају и то са великим успехом у новим уметничким дисциплинама: дизајну, стрипу, филму, видео-игарама… Богата креативност младих стваралаца одржава виталност српске културе и даје дах савремености нашој уметничкој сцени, чиме се додаје нови слој српској културној баштини.“, рекао је он.

Министар је подвукао да прожимање, процес давања и позајмљивања који културе чини виталним не сме да пређе границе и постане напад на баштину. „Културно наслеђе народа не сме бити предмет својатања, крађе и отимања или идентитетског инжењеринга“, истакао је он.

За представљање Србије у Унеску изабран је аутор који је, према министровим речима, симбол културних укрштања и који својим вишедеценијским радом изнова потврђује да само јединство у разноликости дарује уметност која говори све језике, а коју разумеју сви народи.

Након предавања о значају културних разноликости за обухватнију слику културе, Кустурица и његов „No smoking orkestra“ одржали су концерт пред препуном салом која броји 1200 места.

Оба су догађаја изазвала велику пажњу, а међу присутнима у публици био је неуобичајен број амбасадора при Унеску.

Кустуричином предавању претходио је билатерални састанак српске делегације са помоћником генералне директорке Унеска за културу Ернестом Отонеом. Састанку је присуствовала и амбасадорка Србије у Унеску Тамара Растовац Сиамашвили и Мехтилд Руслер, директорка Центра за светско наслеђе (World Heritage Center). Разговор се водио о унапређењу разноликости културних израза и мерама које доприносе забрани и спречавању недозвољеног увоза, извоза и преноса својине културних добара. Двојица саговорника сложила су се да би државе и међународне организације требало да појачају рад на спречавању илегалне трговине културним добрима.  Такође, реч је била и о намери Србије да Унеску предложи још два уписа на Листу светске баштине: Културног предела Бач са окружењем и транснационалног добра Лимес – Границе Римског царства. Отоне је позвао земље Балкана да, тамо где постоје услови, заједно номинују добра на Унескову листу.

На састанку је размотрено више питања која су важна за очување српске културне баштине. Било је речи и о генералном ставу Унеска о реконструкцији верских објеката који су под заштитом Унеска, а у којима је ревитализован монашки живот. Једна од најважнијих тема о којима се разговарало било је питање опстанка српских светиња на Косову и Метохији. Заштита српских светиња на том простору један је од приоритета Владе Републике Србије и Министарства културе и информисања, а њихова угроженост потврђена је и уписом на Листу угрожене светске баштине. На састанку је наглашено да очување културне баштине на Косову и Метохији представља и обавезу целог света, а министар Вукосављевић поновио је озбиљну забринутост за опстанак српског културног наслеђа на том простору.

Министар је имао, овом приликом, краћи срдачан сусрет са генералном директорком Унеска Одри Азуле.

Током посете Паризу, Вукосављевић се сусрео са нобеловцем Петером Хандкеом и честитао му на освојеној најпрестижнијој награди за књижевност.