Представљена едиција „Прозна дела српских научника“

Антологијска едиција „Прозна дела српских научника“, издавачки подухват који је заједнички реализован од стране Министарства културе и информисања, Владе АП Војводине, ЈП „Службени гласник“ и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ представљена је данас на 64. Међународном сајму књига у Београду.

О овом капиталном подухвату говорили су министар културе и информисања Владан Вукосављевић, председник Покрајинске Владе Игор Mировић, директорка ЈП „Службени гласник“ Јелена Триван, оперативни уредник едиције и члан редакционог одбора Александар Гаталица и управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Александар Јерков.

„Људи чија дела видимо у едицији „Прозна дела српских научника“ јесу узорити људи. Не само у својим основним професијама и захваљујући гигантским резултатима које су постигли, већ и  по томе што су својом латералном, побочном снагом и талентом покушавали и успевали да култури свог народа, схваћеној у најширем смислу, доприносе на велики начин“, рекао је  Вукосављевић.

Према министровим речима, Едиција представља „развучени дух времена“ који је трајао деценијама и приказује у књижевној форми вишеструке, ренесансне таленте великих људи нашег народа. Овом приликом најавио је будуће пројекте.

„Осокољени успехом претходне едиције, а сигуран сам и ове, за наредну годину припремамо сабрана дела Станислава Кракова, великог српског писца, који је у деценијама иза нас био занемарен, и намерно и случајно“, рекао је министар.

Едиција „Прозна дела српских научника“ на преко 5000 страница, у 10 томова и кроз 26 писаца, приказује до које мере су реномирани српски научници били и талентовани писци, есејисти, аутобиографи, популаризатори науке. У размаку од 205 година колико има од најстаријег до најмлађег рукописа, опрема ове библиотеке доноси ретке фотографије писаца, нацрте за прорачуне, дипломе, награде, ордене, као и научне предмете који се везују за научнике-писце, од алтиметра Јована Цвијића, до пејсмејкера који носи име Горана Милашиновића

 „Дуго смо, па и у књижевности, лутали за идеолошким матрицма и усмерењима која су била очигледно пролазна и нису у себи садржавала однос према вредностима које смо као народ створили. Сада је време да се вратимо сами себи“, поручио је Мировић, цитирајући речи академика Драгослава Михајловића.

Девет аутора којима су посвећени појединачни томови нису били само велики научници у својим областима, већ су остали упамћени као ренесансне личности које су често спајале по неколико велких интересовања у једној личности. На једном месту тако ће се наћи веома позната дела „Са пашњака до научењака“ Михаила Пупина, „Кроз васиону и векове“ Милутина Миланковића, „Сулејман и Рокселана“ Радована Самарџића, „Приповетке“ Лазе Лазаревића али и она мање знана: роман „Јегуље“ Михаила Петровића Аласа, „Калуђер и хајдук“ Стојана Новаковића, „Кандор или откровење египатских тајни“ и „Аристид и Наталија“ Атанасија Стојковића, „Голгота“ Владана Ђорђевића као и „Апсинт“ Горана Милашиновића.

„Радујем се овим књигама јер показују страховиту способност великих људи који су конституисали ову државу, нацију, ову самосвест. Ширина духа је неопходна да би се издржао удар историје у времену“, подвукао је Александар Јерков.

Оперативни уредник едиције и члан редакционог одбора Александар Гаталица осврнуо се на техничке изазове који су се постављали пред издавача и приређивача и нагласио је неопходност добре сарадње свих оних који су укључени у овако велики издавачки подухват. Он је нагласио да је ова Едиција показала како такви изазови успешним заједничким радом могу бити превазиђени.

„Ова Едиција показује врсту институционалног и националног јединства у којој су све гране власти, Универзитетска библиотека и издавач уједињени око једне жеље да покажемо српској јавности шта је наша прошлост“, поручила је Јелена Триван.

Министарство културе и информисања, на Конкурсу за капитална дела за овај пројекат определило је 1.000.000 динара.