Честитајући 8. март, Гојковић је рекла да је ово дан равноправности жена који у свом пуном значењу и обиму можемо да остваримо само ако на томе радимо заједно и имамо подршку другог дела планете, мушког пола.
„Данас се широм света обележава овај датум, у спомен на дан када су 1857. године жене раднице изашле на улице Њујорка тражећи своја права. Оно што овде желим да истакнем, а што је неретко у неким ранијим периодима занемаривано, то је да је Србија у погледу права жена одувек била напредна земља, која је у многим стварима предњачила у односу на Европу и свет“, нагласила је Гојковић.
Подсетила је да је право школовања за девојчице код нас остварено још 1842. године, када је кнез Михаило Обреновић дао дозволу трима женама – Наталији Петровић, Софији и Катарини Лекић да отворе прву школу за девојчице у Србији, а да су жене право гласа добиле пре више од једног века, с обзиром на то да су још на Великој Народној скупштини, 1918. године, гласале за присаједињење Краљевини Србији делова државе који су били под Аустроугарском империјом.
„И тако све до данашњих дана, када се захваљујући добрим законима налазимо у врху заступљености у Народној скупштини Србије, Влади Републике Србије и свим другим нивоима власти. И поред тога, свесни смо да нам предстоји још много заједничког рада како би остварили потпуну радну равноправност у друштву“, додала је Гојковић.
Гојковић је истакла да је ово вече посебно, јер је посвећено особи која је још у време 60-их година прошлог века у Србији много урадила за жене у сеоским подручјима и за женско предузетништво каквим га данас познајемо и да је ово прича о Добрили Смиљанић, жени заслужној што је читав свет чуо за мало српско село Сирогојно у Златиборском округу и величанствене модне креације које су створиле спретне и вредне руке тамошњих сеоских плетиља.
„И ова свечаност, уприличена управо у музеју који чува наше богато етнографско наслеђе, само је мало враћање дуга хероини која је оставила неизбрисив траг у очувању културног наслеђа и неговању старих заната и дала неизмеран допринос економском оснаживању жена и остваривању принципа родне равноправности, као и оснивању и стварању посебног Музеја на отвореном 'Старо село Сирогојно'. За Добрилу сам чула још као дете, касније уживала у њеним модним ревијама које су задивиле читав свет, па су њене креације у исто време носиле и Раиса Горбачов, краљица Елизабета Друга и Ненси Реган“, прецизирала је Гојковић.
Гојковић је рекла да смо кроз пример Добрилиног рада учили шта стварно значи учинити нешто конкретно за равноправност жена.
„Посебно ме је импресионирало што је трудом, радом и залагањем успела да свака плетиља на крају свог радног века оствари и националну пензију“, нагласила је Гојковић.
Гојковић је рекла да јој је драго што је уродила плодом њена идеја да се обнови завештање Добриле Смиљанић и напоменула да је све почело када је причу о њој пренела Гоги Грубјешић и поклонила јој књигу о Добрили, те да се тако дошло и до вечерашњег догађаја, на коме је додељено залужено признање Добрили Смиљанић, које је уручено њеним потомцима и на ком је представљена новоустановљена награда Делегације Европске уније у Србији под именом „Добрила“.
Гојковић је захвалила Добрили Смиљанић за све што је урадила за нашу земљу, њеној породици што је била у Етнографском музеју вечерас, директорки Музеја на отвореном „Старо село Сирогојно“ Светлани Ћалдовић Шијаковић што чува сећање на Добрилино велико дело, Гоги Грубјешић и амбасадору Жофреу за то што ће рад Добриле Смиљанић наставити да живи кроз награду са њеним именом.
На свечаности је представљена монографија о Добрили преведена на енглески језик, а издање овог значајног дела Музеја „Старо село Сирогојно“ подржало је Министарство културе.