Вукосављевић: Краснов је био још једна снажна карика у чврстом ланцу судбине који повезује Русе и Србе

Према министровим речима, велики број инжењера и архитеката у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца нашло своју „нову домовину“. Заједно са народом који је био притиснут немаштином, избегли Руси градили су државу и подизали културу.

„Није случајно велики број Руса у туђини управо Србију, братску Србију, изабрао за своју „другу домовину“. Здушно смо прихватили утицаје које су са собом донели наши нови лекари, инжењери, сликари... и дали им заслужено место у друштву“, истакао је Вукосављевић и додао: „Београд је био град налик на руске градове и био је отворен терен за дела монументалне архитектуре инспирисане стиловима који су били доминантни у великим руским центрима, али квалитетом и на највишем европском нивоу“.

Један од најбољих у својој области био је архитекта Николај Краснов. Он је, како каже Вукосављевић, оставио дубок траг у Београду и дао значајан допринос у формирању новог руха престонице.

„Овај уметник који је обраћао пажњу на сваки детаљ на монументалним објектима које је пројектовао мењао је изглед Београда и у град који је растао утиснуо печат елегантне, снажне престоничке архитектуре“, нагласио је министар и додао да се вештина, таленат и раскошна креативност Краснова огледају и у ширини градитељског опуса.  

Краснов је пројектовао многе најважније административне зграде у Београду које и у нашем добу представљају репрезентативна здања метрополе. Палата Министарства финансија Краљевине Југославије (данашња зграда Владе), Палата Министарства шума и руда, пољопривреде и вода (данашње Министарство иностраних послова Републике Србије), или Државни архив - само су нека од великих здања која је Краснов пројектовао у Београду. Према његовом пројекту обновљена је Црква Ружица на Калемегдану, као и два историјска ентеријера: унутрашњост Старог двора на Дедињу и Дома Народне скупштине. Његово последње дело од велике је важности за Србију. То је маузолеј-костурница на острву Виду, спомен на српске војнике изгинуле после преласка преко Албаније.

„Објекти грађени према његовим замислима својом естетиком скрећу пажњу пролазницима и убрајају се у значајне грађевине високе културне и архитектонске вредности. Било да припадају групи административних здања, стамбених зграда или црквеној архитектури, његова дела обележавају једну важну историјску епоху у којој нам је градитељска помоћ била потребна и у којој смо је добили од најбољих“, казао је министар и напоменуо да Краснова Београђани нису заборавили, да на Врачару постоји улица са његовим именом, а на њој његова спомен-плоча.

„Данас, када обележавамо 80 година од смрти архитекте Николаја Краснова наш град добиће још један спомен на њега. Управо код зграде коју је сам пројектовао, спомеником Краснову одаћемо захвалност и почаст што је дошао у Србију, у њој нашао нови дом и у њу пренео свој раскошни уметнички и инжењерски дар, који је штедро делио са другима. Тиме је постао још једна снажна карика у чврстом ланцу судбине који повезује Русе и Србе. На нама је да ту везу и даље ојачавамо у добу које је испред нас“, закључио је Вукосављевић.

Присутнима су се обратили Његова екселенција амбасадор Руске Федерације у Београду, господин Александар Боцан – Харченко, Андреја Младеновић, помоћника градоначелника Града Београда, уједно и председник одбора за подизање споменика, Сергеј Бондаренко – шеф управе за међународне пројекте Града Москве, Валериј Алексејев – професор, председник МФЈН  и Сем Смол, праунук Николаја Краснова.

Самом чину откривања споменика приступили су министар Вукосављевић, амбасадор Александар   Боцан – Харченко, Горан Весић, заменик градоначелника Града Београда, Андреја Младеновић, Сем Смол и други.

Споменик је урађен према идејном решењу вајара Небојше Савовића, према чијој замисли, представља фигуру руског архитекте, који седи за столом.