Министарство културе и информисања и Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф одржали су данас конференцију за новинаре у Прес-сали Министарства културе и информисања. Присутним новинарима обратили су се министар културе и информисања Владан Вукосављевић и Емир Кустурица, оснивач Кустендорфа.
На конференцији је било речи о Тринаестом међународном филмском и музичком фестивалу Кустендорф, који ће се од 13. до 18. јануара 2020. године одржати у Дрвенграду на Мокрој Гори, у организацији „Раста интернационал“ и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.
Министар Вукосављевић истакао је да је предстојећи тринаести Кустендорф један од најзначајнијих догађаја који се одигравају у Републици Србији наредне године. Он је подсетио да је то манифестација некомерцијалног типа и да обухвата велики број младих из целог света где они размењују своја искуства и упознају се .
„Годинама је Мећавник, заправо фестивал Кустендорф, место окупљања највреднијег у креативном смислу што филмска уметност са собом носи. То је снажан контрапункт, снажан противтег веома моћној индустрији банализације филма. Они који мисле креативно, интелектуално, који одрастају емотивно и стваралачки у свету филма, а то су највећим делом млади људи из целог света, долазе на Мећавник, на Кустендорф и упознају се и радују себи сличнима“, казао је министар.
Вукосављевић је нагласио колики је за целокупну српску културу значај овог фестивала. „Дубоке културолошке рефлексе феномена званог „Кустендорф“ тешко је мерити аршинима наше свакодневице. Капиларна повезаност делатника из целог света не даје месечне и годишње резултате, иако има и њих. То дубоко и трајно повезивање највреднијег у филмској уметности је дуготрајан процес који доводи до значајних позитивних ефеката и за српску културу и за репрезентативност српске културне политике на међународној сцени“, рекао је Вукосављевић.
Министар је указао на то да мало који фестивал на свету има толики значај као што га има Кустендорф и скренуо пажњу присутнима на комплексност и богатство дела Емира Кустурице, афирмисаног не само у свету филма, већ и у пољу литерарног и музичког стваралаштва. Он је подсетио на недавно гостовање Кустурице и „Но смокинг оркестра“ у згради Унеска у Паризу, што је био изузетан догађај за промоцију Србије. Поред концерта, тада је било одржано предавање и ти су догађаји довели до тога да се велика пажња усмери на нас. „Сам догађај је, према речима високих званичника, изазвао пажњу као ниједан уназад много година. Србија је захваљујући том концерту и предавању у Унеску, уз латералне активности Министарства културе и информисања, поново изабрана у Извршни одбор те организације, што нам је врло значајно имајући у виду различите деликатне околности које се тичу нашег културног наслеђа“, истакао је Вукосављевић.
Према министровим речима, Емир Кустурица оставља иза себе креативни пламен својим различитим културолошким активностима због чега му је Министарство културе и информисања захвално. Он је најавио финансијску помоћ у износу од 25 милиона динара Кустендорфу и наредне године, будући да се до сада толико опредељивало за овај фестивал. Вукосављевић је изразио уверење да ће 13. по реду Кустендорф бити на једнако високом културолошком нивоу као и сви организовани претходних година.
Своје излагање, министар је закључио подсећањем на предање по ком се број тринаест сматра баксузним бројем. „Према предању, једног петка 13. страдао је вођа Темплара Жак де Моле. Верујем да Емир Кустурица неће доживети судбину Жака де Молеа од „савременог папства“ које успоставља банализоване културне процесе и као своје противнике види и Петера Хандкеа и Емира Кустурицу и друге аутентичне ствараоце врхунске уметности и културе, и када је у прилици труди се да им стане на пут. Међутим, историја показује да праве вредности које долазе из културе надживе све „лажне папе“. То је вечна борба између духа и баналности, квалитета и неквалитета, уметности и антиуметности. Верујем да ће овај Тринаести Кустендорф бити срећан, успешан и квалитетан“, казао је Вукосављевић.
Кустурица је нагласио да ће овогодишњи фестивал бити у част редитеља. „Кад сам ја био студент, ми смо крајем седамдесетих година живели у паничном страху да ли ће филм као језик успети да опстане. Били су и тада актуелни аутори који су правили јефтине ТВ серије базиране са најинтригантнијим заплетима. Ми смо ишли на фестивале да крадемо занат од великих мајстора. Тридесет година касније ми живимо у блату друштва спектакла и заражени смо Холивудом. У тој раскоши полако се губи важност аутора”, рекао је редитељ и додао да ми постајемо деца Холивуда.
„Ми смо на раскрсници где ће, нажалост, ишчезнути филм који смо волели. Све због прилагођавања услова тржишту, редитељи губе своју функцију, а ауторство је оно најзначајније што се на филму дешава", истакао је Кустурица.
О културној сцени у Србији, редитељ мисли да је још увек витална. „У Србији постоји још увек интелектуално наслеђе и нешто што у држави подупире појам културе. То не значи да је културна сцена Србије добра, или одлична, него значи да још увек функционише. У другим земљама култура има мањи уплив у животе грађана. Ми смо на раскрсници која ће утврдити да ли је Микеланђело био велики уметник, а Ворхол пролазна фаза. Србија се труди да игра на обе стране. Србија је дете разведених родитеља, Истока и Запада. Она у том простору има индивидуалне напоре да њена култура опстане. Међу њима је и рад овог Министарства, али и људи који се труде да културолошки код, не само митски, налазе на Косову и Метохији. Када бисмо, не дај Боже, признали Косово и Метохију као независну државу, изгубили бисмо оно што је наше постојање, па и културу”, рекао је Кустурица.
Млади филмски ствараоци и великани светског ауторског филма биће у фокусу и овогодишњег Кустендорфа.