Отворена изложба „Српски модернизам 1880‒1950. из колекције Галерије Матице српске“

„Важност вечерашњег догађаја на првом месту лежи у чињеници да је изложба јасан показатељ уметничког и културног стваралаштва у периоду 1880-1950. године, током којег можемо пратити развој модернистичких идеја и уметничких концепата. Изложбом је представљен један исцрпно истражен историјски и културни период наше земље. Несумњиво да је модернизам период од великог значаја на европском и светском нивоу, који је истицао веома прогресивне идеје не само у области културе и уметности већ и далеко шире. Тим пре нас ова изложба радује, будући да су у њој исказани високи домети српског модернизма. Изложба „Српски модернизам 1880-1950 из колекције Галерије Матице српске“ сведочанство je о делима једне изузетне епохе у српској уметности“, казао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић на отварању изложбе „Српски модернизам 1880‒1950. из колекције Галерије Матице српске“  у Народној галерији Словеније у Љубљани.

Министар је напоменуо да су сликарство и књижевност обележили српску културу у првој половини 20. века, те да зато изложба тематизује период модерне. Према његовим речима, изложба указује на преплитања више културних простора будући да „модернистички дискурс не познаје вештачки наметнуте границе“.

Вукосављевић је истакао да дела представљена на изложби показују однос према духовним вредностима тадашњег времена, али и према укупној уметничкој и културној продукцији.

„Оно што ми данас баштинимо као културно наслеђе пређашњих генерација, вредности су које су у времену у којем су настајале биле савремена уметничка продукција. Управо то нас наводи на дивљење према постигнутим високим дометима Модерне на нашим просторима, имајући у виду да стање културног система на најсликовитији начин сведочи о стању читавог друштва. Стога смо данас у обавези да према тим вредностима имамо изграђен и савремен однос, јер једино вреднован и контекстуализован однос према културној баштини даје неопходан импулс данашњим генерацијама“, рекао је министар и додао: „Само нас „жив“ и креативан однос према културном наслеђу чини достојним њеног баштињења“.

Вукосављевић је подвукао колики је значај развоја публике коју савремена културна политика и менаџмент у култури виде као важан сегмент делатности музеја и осталих институција културе, као и да велику важност нових читања историјских уметничких токова има управо публика и не искључиво научни и струковни кругови. „Данас, више него икада, чини се да је битно на успешан начин комуницирати са публиком, из разлога да овакве и друге квалитетне пројекте у области културе не бисмо организовали само за узан круг познавалаца и љубитеља уметности“, нагласио је он.

Како је навео министар, „заједничка продукција Народне галерије Словеније у Љубљани и Галерија Матице српске из Новог Сада показује разумевање савременог тренутка у којем су копродукција и партнерство један од императива нашег времена, и добар је пример успешне сарадње словеначких и српских установа културе. Сарадња две установе  уједно осликава и веома добре односе министарстава културе Словеније и Србије.“

Скрећући пажњу присутнима на посебност културе и уметности, министар је рекао: „Политичка историја појединцима и друштвима свира мелодије и тонове одређеног квалитета, а културна историја свира сасвим другачије тонове и мелодије. На нама је да одлучимо које ћемо мелодије слушати и у којима ћемо уживати.“

Захваливши се у име Министарства културе и информисања Републике Србије свима који су учествовали у организацији и реализацији пројекта којим су представљена дела српских уметника доба модерне, Вукосављевић је закључио: „Надамо се, и желимо да верујемо, да ће та сарадња како време пролази ићи искључиво узлазним током и бити изнијансирана најсветлијим и најтоплијим бојама и тоновима које култура може да пружи.“

На отварању изложбе говориле су и директорка Галерије др Барбара Јаки и управница Галерије Матице српске др Тијана Палковљевић Бугарски, а уз министра Вукосављевића изложбу је свечано отворио и министар културе Словеније Зоран Познић.

Тијана Палковљевић Бугарски нагласила је да се представљањем сопственог културног наслеђа упознаје и наслеђе других европских народа, а тако „развија свест о сличностима и разликама, особеностима националних култура, али и заједничким вредностима.“ Према њеним речима, на тим идејама настала је изложба „Српски модернизам 1880‒1950 из колекције Галерије Матице српске”. „Са жељом да представимо најбоље из своје колекције кроз одабир најрепрезентативнијих радова националне уметности и најраскошније ствараоце, сачинили смо преглед тематских и стилских домета једног времена преломљен кроз специфичну историју саме установе и њене улоге у друштвеним и уметничким приликама. Истовремено, сачињени избор желели смо да представимо и као могућност за сарадњу и креирање заједничких пројеката у годинама које су пред нама“, казала је она и изразила уверење да ће ова изложба допринети активнијој сарадњи Србије и Словеније.

Барбара Јаки указала је на комуникацију у области културе и уметности коју је Словенија остварила током година са нашим музејима и изразила задовољство што је успостављена добра сарадња две институције и што је она донела добар резултат. „Верујемо да смо поставили добар темељ будућој сарадњи и размени знања, уметничких радова и стручњака из области културе“, закључила је она.

Изложба „Српски модернизам 1880‒1950. из колекције Галерије Матице српске“ реализована је на позив Народне Галерије Словеније у Љубљани, а са жељом да се словеначкој јавности представи један део српског културног наслеђа кроз одабир дела из једне од најстаријих и најеминентнијих националних установа Републике Србије.

Изложба обухвата 86 уметничких дела ‒ 75 слика, седам скулптура и четири графике ‒  и свеобухватно илуструје српску ликовну уметност, њене узоре, опредељења и домете од последњих деценија 19. века до средине 20. века. Кроз дела 50 аутора, изложба указује на развојни пут српске ликовне уметности од идеја реализма, импресионизма и симболизма до актуелних експресионистичких и интимистичких израза исказаних кроз религиозне и историјске композиције али и теме портрета, пејзажа, акта и ентеријера.

Међу делима осталих уметника, присутни су радови Уроша Предића, Паје Јовановића, Стеве Алексића, Ивана Табаковића, Надежде Петровић, Петра Добровића, Саве Шумановића, Милана Коњовића, Петра Лубарде.

Реализацију изложбе омогућила је Народна Галерија Словеније у Љубљани уз подршку Министарства културе Републике Словеније и Министарства културе и информисања Републике Србије.

Током посете Словенији, министар Вукосављевић обићи ће Словењ Градец и том приликом се састати са градоначелником Тиленом Клуглером. Такође, биће уприличен пријатељски сусрет са министром културе Словеније Зораном Познићем као и обилазак Постојне.