Насловном страном и текстом на страни 4, Курир је додатно ојачао своју иначе врло снажну репутацију фабрике лажних вести и тенденциозних фалсификата чињеница.
Насловном страном и текстом на страни 4, Курир је додатно ојачао своју иначе врло снажну репутацију фабрике лажних вести и тенденциозних фалсификата чињеница.
Насловном страном и текстом на страни 4, Курир је додатно ојачао своју иначе врло снажну репутацију фабрике лажних вести и тенденциозних фалсификата чињеница.
Свима онима који су склепавали онакав текст, и из саме редакције и ван ње, познато је да министар не додељује никаква средства на конкурсима Министарства културе и информисања, већ то чине стручне комисије за различите области.
У поменутом случају, реч је о две Комисије - за избор пројеката из области прикупљања, истраживања, документовања, проучавања, вредновања, заштите, очувања, представљања, интерпретације, коришћења и управљања архивском грађом за 2018. годину и за библиотечко-информационе делатности за 2019. годину, које чине по три члана, односно шест стручних представника из поменутих области:
Др Љубинка Шкодрић - историчар, архивски саветник, Архив Србије; Славица Соломун – етнолог, архивски саветник, Архив Србије; Златибор Марковић – историчар, архивски саветник, Архив Србије; Владимир Шекуларац – филолог опште књижевности, библиотекар саветник Народне библиотеке Србије у пензији; Весна Стевановић – заменик управника Народне библиотеке Србије и руководилац Сектора Виртуелна библиотека Србије и мр Ивана Тодоровић – виши библиотекар у Народној библиотеци Србије.
Ако уредник и новинари који су потписали онакав срамотни, обмањујући и клеветнички текст сматрају да имају боља знања и јачу стручну памет од наведених чланова комисија, те да боље умеју да вреднују шта је важно за српску историју и архивистику, онда је сва прилика да су промашили професију.
У пројектима који су финансирани на конкурсима Министарства реч је о ратној архиви Милоша С. Милојевића, која се састоји од 332 писма и других докумената који су настали у периоду између 1876. и 1889. године. Писма и документа представљају примарни историјски извор о ратним догађајима и немају везе са његовим другим делима која су предмет контроверзи. Он организује регрутацију добровољаца не само из Србије већ и са тада још увек турске територије Старе Србије, Македоније и Босне и Херцеговине. Ако су новинари и уредник прочитали предметно дело, што доводимо у сумњу из више разлога, и ако су након пажљивог промишљања закључили да је реч о "књизи лажи о Србима“, онда се ради о когнитивној и моралној патологији озбиљних димензија. Публиковање аутентичне, сачуване преписке са добровољцима које Милојевић окупља и организује у циљу учешћа у Српско-турским ратовима омогућило је да та историјска грађа први пут постане доступна јавности и тако створи услове за додатни, стручно утемељени, критички увид у живот, рад и дело Милојевића.
Милош С. Милојевић био је ратник у Српско-турским ратовима, национални радник, чиновник администрације Кнежевине и Краљевине Србије, члан Српског ученог друштва и професор. Одликован је Таковским крстом V, IV, III, II и I реда; Орденом Светог Саве; Споменицом рата 1876 и 1877-1878; Орденом Друштва „Светога Саве“ – „сребрна светосавска медаља” 1890. године; Орденом „Румунског крста”; Златном медаљом за храброст; Сребрном медаљом за храброст; Златном медаљом за ревносну службу; Медаљом црвеног крста; Орденом “Белог орла”.
Стручне комисије Министарства културе и информисања процениле су да је објављивање Милојевићеве ратне преписке од значаја за критичко и научно избалансирано оцењивање Милојевићеве јавне делатности.
Дакле, у предметном делу ни речи о "Црвеној Хрватској " и сличним конфабулацијама Курира.
Имајући у виду тугаљиву традицију овог злосрећног таблоида, да пречесто шири лажне и нетачне, нестручне и булеварске псеудоинформације, остаје бојазан да ће било која Медијска стратегија и медијски закони моћи да искорене или обесхрабре оно медијско зло које се крије у неталентованим, нестручним и злонамерним појединцима који се батргају на домаћој медијској сцени и загађују је на дневној бази, упорно, темељно и са страшћу губитника и незналица.
С друге стране, утешна је чињеница да су у мањини и да српски медијски посленици у највећем броју припадају бољој и поштенијој страни те честите професије.
Наравно, Куриру ће бити пружена прилика да пред судом објасни своје поступке и разлоге за узнемиравање јавности и изношење неистина.